Ispod Neptunove i Uranove ledene atmosfere vodonika i helijuma nalazi se tekući plašt bogat vodom, amonijakom, metanom, a možda i nečim jako blistavim – dijamantima. Naučnici već duže pretpostavljaju da bi iz plašta ovih ledenih divova mogla prema čvrstom jezgru padati kiša dragulja.Neptunova unutrašnja struktura slična je Uranovoj. U nižim delovima atmosfere vladaju povećane koncentracije metana, amonijaka i vode. S dubinom rastu pritisak i temperatura, no temperatura brzo prelazi kritičnu tačku i ne dolazi do ukapljivanja atmosfere, već do postupnog prelaza u superkritični fluid. Istraživači smatraju da su na dubini od 7.000 kilometara mogući uslovi u kojima se metan raspada na dijamantne kristale, a ovi se zatim spuštaju ka jezgru.
Međutim, prema novom istraživanju, unutrašnjost Urana možda nije tako blještava kao što se mislilo. Teorijski modeli pokazuju da se idealni uslovi za formiranje dijamanata mogu pojaviti u Neptunovom plaštu, a da je pitanje mogu li na Uranu. Ledeni divovi su podvrsta divovskih planeta na kojima, u odnosu na gasovite divove poput Jupitera i Saturna, relativno veliki deo ukupne mase čini led. Unutrašnjost je još poprilična misterija, pa te naučnici navode da ćemo pouzdano znati pada li kiša dijamanata tek nakon što ponovo pošaljemo letelice u spoljašnje podučje Sunčevog sistema.
Nakon preleta Voyager-2 1980-ih, primetili su da Neptun svetli vlastitom unutrašnjom toplotom, dok Uran samo vraća energiju koju prima od Sunca. Od tada pokušavaju da shvate šta uzrokuje tu razliku, piše Sky and Telescope. Prema novom istraživanju naučnika austrijskog Instituta za nauku i tehnologiju, odgovor bi mogao biti baš u neobičnoj dijamantnoj kiši. Naime, drago kamenje bi prilikom padanja kroz plašt moglo oslobađati gravitacionu energiju u obliku toplote. Sličan princip se zbiva prilikom izgaranja asteroida u našoj atmosferi – meteoriti ili dijamanti stvaraju trenje, a ono toplotu.
Kada su inženjerka Binćing Čeng i kolege izračunali tačku smrzavanja ugljenika u uslovima poput onih na Neptunu i Uranu, otkrili su da postoji uzak raspon temperatura i pritisaka idealnih za formiranje dijamanata. Pod tim uslovima se ugljenik i vodonik odvajaju jedan od drugog, pri čemu se prvi koncentriše u tečnost bogatu ugljenikom koja je savršena za oblikovanje dijamanata. Koncentrisana tekućina se može smrznuti i formirati kišu dijamanata. Čeng smatra da je to moguće na Neptunu, ali ne toliko na Uranu, što bi moglo objasniti zašto je potonju slabijeg sjaja od svog rođaka.
Planetarna naučnica Ravit Heled sa Univerziteta Cirih upozorava da još nemamo sasvim jasnu predstavu šta se tačno zbiva unutar ledenih divova. Čovečanstvo ih je pobliže pogledalo samo u jednoj prilici, kada je pored njih proletjela pomenuta letelica. Stoga ona smatra da ćemo istinu o kiši dijamanata otkriti tek kada ponovno posetimo spoljnje predele Sunčevog sistema. Istraživanje pod nazivom Thermodynamics of diamond formation from hydrocarbon mixtures in planetsobjavljeno je u časopisu Nature Communications.
(Indeks)
