ДАРВИНОВА НИТ

ПАМЕТАН КАО ПЧЕЛИЦА

123rf

Научници открили тајну моћи малених пчелињих мозгова.

Пчеле имају знатно већу густоћу можданих ћелија, чак и од мозгова малих птица које су познате по великој густини неурона, показало је ново истраживање објављено у часопису Proceedings of the Royal Society B. Занимљиво је притом да се већ раније показало да је густоћа ћелија мозгова птица већа него код људи. То може објаснити зашто су неке птице, попут врана или сивих папига, толико интелигентне да имају свест о себи и когнитивне способности детета и да могу решавати сложене задатке у више корака. Но висока интелигенција углавном је својствена птицама које су изразито друштвене.

Пчеле лете и ослањају се на своје визуелне способности, а међу собом комуницирају и преносе поруке о положају локалитета на којем има пожељног цвећа. Мравима за опстанак нису потребне такве способности.

С друге стране, занимљиво је да мрави имају мању густину можданих нерава. Научници претпостављају да се узрок крије у разлици међу начинима живота. Пчеле лете и ослањају се на своје визуелне способности. Такође, међу собом комуницирају и преносе поруке о положају локалитета на којем има пожељног цвећа. Мравима за опстанак нису потребне такве способности.

Научници су и раније упоређивали величине и тежине мозгова разних инсеката, који садрже независна специјализована подручја за обраду визуелних информација, звука, мириса, чак и сећања.

Гушћи мозак за летење

Но величина мозга, било код инсеката или код кичмењањака попут птица и сисара, не даје увек реалну предству о његовој снази. Разлог томе је што неке животиње – посебно летеће попут птица, имају гушће збијене неуроне да их мозгови својом величином и тежином не би ометали у лету.

Ребека Kитинг Годфри са Универзитета у Аризони и њене колеге проучавали су мозак инсеката користећи недавно смишљену технику за бројање можданих ћелија. Издвојили су мозак 450 инсеката који спадају у 32 различите врсте, укључујући пчеле, осе, мраве и неке муве.

Истраживачи су открили да су неке пчеле посебно из рода глинарица (Augochlorella) имале врло велики број неурона у поређењу с величином мозга: око 2 милиона по милиграму. То је више чак и од броја неурона које имају мале птице попут златноглавог краљића (Regulus regulus), који има око 490.000 ћелија по милиграму.

Kако пише New Scientist, сваки је мозак био самлевен и натопљен раствором који ослобађа језгро сваке мождане ћелије. Тим садржајима додали су боју због које језгра флуоресцирају, што им је омогућило да их изброје у малом узорку под посебним епифлуоресцентним микроскопом који користи ултраљубичасто светло. На темељу тих узорака коначно су проценили број нерава у целом мозгу одређене врсте.

Истраживачи су открили да су неке пчеле – посебно из рода глинарица (Augochlorella) – имале врло велики број неурона у поређењу с величином мозга: око 2 милиона по милиграму. То је више чак и од броја неурона које имају мале птице попут златноглавог краљића (Regulus regulus), који има око 490.000 ћелија по милиграму.

С друге стране, мрави, у поређењу са пчелама и осама, имају и мали мозак и релативно мало можданих ћелија. Једна врста мрава анализирана у студији (Novomessor cockerelli) имала је само 400.000 ћелија по милиграму.

Не нужно интелигенцији

Но, научници сматрају да је могуће да разлика у броју можданих нерава инсеката нема много везе са интелигенцијом. То је хипотеза коју тек треба испитати у будућим истраживањима. Вулфила Гроненберг са Универзитета у Аризони сматра да летећим инсектима више неурона вероатно треба да би оснажили свој вид потребан за лет.

„Ткиво мозга је скупо у енергетском смислу, ако вам није потребно, немате га”, каже Гроненберг.Kод птица видимо неке прилично густе мождане структуре, а неке наше мале пчеле имају такву ћелијску густоћу. Међутим, број можданих ћелија мрава изненађујуће је низак”.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар