Ovi insekti umeju da razlikuju parne i neparne brojeve, baš kao ljudi.
Istraživanja su više puta pokazala da su pčele dobri matematičari, a sada su došli do još jednog otkrića koji ide tome u prilog.S parnim i neparnim brojevima se susrećemo u najranijem periodu školovanja. Dobro poznata pravila su sledeća: parni oni brojevi koji su deljivi sa dva (2, 4, 6, 8 i oni brojevi koji se ovim ciframa, i sa 0, završavaju), a neparni svi oni koji to nisu (1, 3, 5, 7 ili 9).
Dakle, veliki i složeni ljudski mozak koji se sastoji od 86 milijardi neurona i minijaturni mozak insekata sa oko 960.000 neurona može podjednako da grupiše parne i neparne brojeve.
Uparivanje se primenjuje na predmete i druge elemente svakodnevice. Kada želimo, na primer, svakoj čarapi da nađemo par, ako nam jedna ostane nesparena, znači da je ukupan broj elemenata bio neparan.Sposobnost određivanje da li je ukupan broj nečega paran ili neparan, do sada je dokazana samo kod ljudi. Sve do sada. U novoj studiji, objavljenoj 29. aprila u časopisuFrontiers in Ecology and Evolution, dokazano je da to umeju i pčele.Zašto je ova kategorizacija posebna?
Za ljude su ovi zadaci složeni. Da bi ih rešili i odredili da li je broj nečega paran ili neparan – potrebna im je koncentracija, tačnost, brzina, veština govora i prostornih odnosa.Na primer brži i tačniji smo kada određujemo koji su brojevi parni, a istraživanja su pokazala da deca obično povezuju reč „parno”sa „desno”, a „neparno” sa „levo”.Ove studije sugerišu da su ljudi možda naučili da iniciraju pristrasnosti i/ili urođene predrasude kada su u pitanju neparni i parni brojevi, koje su mogle nastati bilo kroz evoluciju, kulturološki prenos ili kombinaciju oba.
Pčele obučene da povezuju neparne brojeve sa šećernom vodom brže su učile. Njihova pristrasnost u učenju neparnih brojeva bila je suprotna od one kod ljudi, koji brže grupišu parne brojeve.
U svakom slučaju, do sada je to bila sposobnost kojom je mogla da se pohvali samo ljudska vrsta.Studije su pokazale da pčele mogu naučiti da: naručuju količine, obavljaju jednostavno sabiranje i oduzimanje, uparuju simbole sa količinama i povezuju količinu i broj.Da bi naučili pčele da raspoznaju parne i neparne brojeve, naučnici su ih razdvojili u dve grupe. Jedna grupa je bila učena da poveže parne brojeve sa šećernom vodom, a neparne sa tečnošću gorkog ukusa (kinin). Kod druge grupe je bilo obratno – neparne brojeve sa šećernom vodom, a parne brojeve sa kininom.
Pčele su trenirane pojedinačno, pomoću kartica na kojima je bio predstavljen paran ili neparan broj elemenata. Do kraja testa pčele su birale tačan odgovor u 80 odsto slučajeva.Zanimljivo je da su grupe pčela učile različitom brzinom. Pčele obučene da povezuju neparne brojeve sa šećernom vodom brže su učile. Njihova pristrasnost u učenju neparnih brojeva bila je suprotna od one kod ljudi, koji brže grupišu parne brojeve.
Zatim su naučnici testirali svaku pčelu sa novim brojem elemenata, koji im nije pokazivan tokom testa. Impresivno, one su i nove kartice od 11 ili 12 elemenata prepoznavale kao neparne ili parne sa tačnošću od oko 70 procenata.Rezultati su pokazali da su minijaturni mozgovi pčela bili u stanju da razumeju koncepte neparnog i parnog.Dakle, veliki i složeni ljudski mozak koji se sastoji od 86 milijardi neurona i minijaturni mozak insekata sa oko 960.000 neurona može podjednako da grupiše parne i neparne brojeve.
Da li to znači da je ovaj zadatak manje složen nego što smo ranije mislili? Da bi shvatili koliko je razumevanje parnih i neparnih elemenata složeno, naučnici su napravili veštačku neuronsku mrežu inspirisanu biološkim neuronima.Na ovoj jednostavnoj veštačkoj neuronskoj mreži sa samo pet neurona, izvršen je test parnih i neparnih brojeva. Mreža je primala signale sa između 0 i 40 impulsa, koje je dalje klasifikovala kao neparne ili parne brojeve. Uprkos svojoj jednostavnosti, neuronska mreža je ispravno odredila brojeve sa 100 odsto tačnosti.
Ovaj test je pokazao da razvrstavanje na parno i neparno ne zahteva veliki i složeni mozak kao što je ljudski.Međutim, to ne mora da znači da su pčele i jednostavna neuronska mreža koristile isti mehanizam za rešavanje zadatka, tako da se još uvek ne zna kako su pčele uspele da izvrše ovaj zadatak.
(Izvor Nacionalna geografija)
