ЕКОСОФИЈА

ПЧЕЛЕ ЗНАЈУ ПАР-НЕПАР

Pixabay

Pixabay

Ови инсекти умеју да разликују парне и непарне бројеве, баш као људи.

Истраживања су више пута показала да су пчеле добри математичари, а сада су дошли до још једног открића који иде томе у прилог. С парним и непарним бројевима се сусрећемо у најранијем периоду школовања. Добро позната правила су следећа: парни они бројеви који су дељиви са два (2, 4, 6, 8 и они бројеви који се овим цифрама, и са 0, завршавају), а непарни сви они који то нису (1, 3, 5, 7 или 9).

Дакле, велики и сложени људски мозак који се састоји од 86 милијарди неурона и минијатурни мозак инсеката са око 960.000 неурона може подједнако да групише парне и непарне бројеве.

Упаривање се примењује на предмете и друге елементе свакодневице. Kада желимо, на пример, свакој чарапи да нађемо пар, ако нам једна остане неспарена, значи да је укупан број елемената био непаран. Способност одређивање да ли је укупан број нечега паран или непаран, до сада је доказана само код људи. Све до сада. У новој студији, објављеној 29. априла у часопису Frontiers in Ecology and Evolution, доказано је да то умеју и пчеле. Зашто је ова категоризација посебна?

За људе су ови задаци сложени. Да би их решили и одредили да ли је број нечега паран или непаран – потребна им је концентрација, тачност, брзина, вештина говора и просторних односа. На пример бржи и тачнији смо када одређујемо који су бројеви парни, а истраживања су показала да деца обично повезују реч парно са десно, а непарно са лево. Ове студије сугеришу да су људи можда научили да иницирају пристрасности и/или урођене предрасуде када су у питању непарни и парни бројеви, које су могле настати било кроз еволуцију, културолошки пренос или комбинацију оба.

Пчеле обучене да повезују непарне бројеве са шећерном водом брже су училе. Њихова пристрасност у учењу непарних бројева била је супротна од оне код људи, који брже групишу парне бројеве.

У сваком случају, до сада је то била способност којом је могла да се похвали само људска врста. Студије су показале да пчеле могу научити да: наручују количине, обављају једноставно сабирање и одузимање, упарују симболе са количинама и повезују количину и број. Да би научили пчеле да распознају парне и непарне бројеве, научници су их раздвојили у две групе. Једна група је била учена да повеже парне бројеве са шећерном водом, а непарне са течношћу горког укуса (кинин). Kод друге групе је било обратно – непарне бројеве са шећерном водом, а парне бројеве са кинином.

Пчеле су трениране појединачно, помоћу картица на којима је био представљен паран или непаран број елемената. До краја теста пчеле су бирале тачан одговор у 80 одсто случајева. Занимљиво је да су групе пчела училе различитом брзином. Пчеле обучене да повезују непарне бројеве са шећерном водом брже су училе. Њихова пристрасност у учењу непарних бројева била је супротна од оне код људи, који брже групишу парне бројеве.

Затим су научници тестирали сваку пчелу са новим бројем елемената, који им није показиван током теста. Импресивно, оне су и нове картице од 11 или 12 елемената препознавале као непарне или парне са тачношћу од око 70 процената. Резултати су показали да су минијатурни мозгови пчела били у стању да разумеју концепте непарног и парног. Дакле, велики и сложени људски мозак који се састоји од 86 милијарди неурона и минијатурни мозак инсеката са око 960.000 неурона може подједнако да групише парне и непарне бројеве.

Да ли то значи да је овај задатак мање сложен него што смо раније мислили? Да би схватили колико је разумевање парних и непарних елемената сложено, научници су направили вештачку неуронску мрежу инспирисану биолошким неуронима. На овој једноставној вештачкој неуронској мрежи са само пет неурона, извршен је тест парних и непарних бројева. Мрежа је примала сигнале са између 0 и 40 импулса, које је даље класификовала као непарне или парне бројеве. Упркос својој једноставности, неуронска мрежа је исправно одредила бројеве са 100 одсто тачности.

Овај тест је показао да разврставање на парно и непарно не захтева велики и сложени мозак као што је људски. Међутим, то не мора да значи да су пчеле и једноставна неуронска мрежа користиле исти механизам за решавање задатка, тако да се још увек не зна како су пчеле успеле да изврше овај задатак.

(Извор Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар