Od pamtiveka to čine i za života isplaču između 70 i 100 litara suza, međutim ovaj fenomen se još istražuje i pitanje je da li će ikada biti istražen do kraja.
Nedavna studija otkrila je da je „iznenađujuće mali broj naučnika i lekara zainteresovan za tu temu”, a istraživanja o „emotivnom plakanju tek su u začecima”.Jedan od autora studije, prof. dr Ad Vingerhoets sa Univerziteta Tilburg (Holandija), sumnja da su razlog tome iskrivljene pretpostavke koje ljudi imaju o suzama i plakanju.„Suze se često tumače kao pokazatelj tuge”, kaže holandski psiholog koji poslednjih 20 godina traži odgovor na pitanje zašto ljudi plaču.„Ali suze ne sadrže samo informacije o tome kako se trenutno osećamo, one mnogo govore i o tome kakvi smo ljudi.”
Britanski istraživači su u studiji iz 2007.godine naveli da se bebe od šest meseci koriste plačem kao taktikom ne bi li privukle pažnju roditelja.
Ljudska vrsta je jedina koja plače zbog intenzivnih emocija.Osim emotivnih suza, postoje još dve vrste: refleksne, koje prouzrokuje neki spoljašnji nadražaj, poput seckanja luka, i bazalne suze, kojima čistimo i vlažimo oči.Sve tri vrste sastoje se od vode, elektrolita i proteina, ali u različitim količinama, pa tako emotivne suze imaju više proteina i serotonina od refleksnih.
Muškarci plaču između 6 i 17 puta godišnje, a žene pet puta više, prema podacima Nemačkog udruženja oftalmologa. Te razlike izlaze na videlo tek nakon 13. godine, pre toga devojčice i dečaci plaču podjednako i iz istih razloga.
Jedan od mogućih razloga zašto ljudi plaču jeste manipulacija.Britanski istraživači su u studiji iz 2007.godine naveli da se bebe od šest meseci koriste plačem kao taktikom ne bi li privukle pažnju roditelja. Prema Vindgerhoetsu, u toj fazi života može da se pronađe moguće evolucijsko objašnjenje za emotivno plakanje.Međutim, ljudi plaču i u odrasloj dobi, kad nisu više bespomoćni. A postoje i razlike u učestalosti plakanja muškaraca i žena.
Ad Vingerhoets (Tilburg University)
Muškarci plaču između 6 i 17 puta godišnje, a žene pet puta više, prema podacima Nemačkog udruženja oftalmologa.Te razlike izlaze na videlo tek nakon 13. godine, pre toga devojčice i dečaci plaču podjednako i iz istih razloga.Vingerhoets dodaje da isti problemi prouzrokuju tzv. teške suze kod oba pola, a to su tuga, nostalgija za domom i ljubavni problemi.
Suze nam neće biti od pomoći ni kad moramo da se nosimo sa traumatičnim događajima na koje nismo mogli da utičemo, poput smrti voljene osobe. Ali je istina da suze signaliziraju nečije emotivno stanje prema spoljnom svetu.
Međutim, veća je verovatnoća da će žene zaplakati u svakodnevnim situacijama, kada su suočene s kritikom ili konfliktom. To može da ukaže na to da će žene reagovati na osećaj bespomoćnosti, dok muškarci izbegavaju takve situacije.Ali ne smeju se izostaviti razni društveni pritisci jer je manje prihvatljivo da dečak plače.Vingerhoets ne veruje u objašnjenja koja govore da ljudi plaču ne bi li se bolje osećali.Postoje istraživanja koja su pokazala da depresivne osobe ne osećaju nikakvo olakšanje nakon plakanja.
Suze nam neće biti od pomoći ni kad moramo da se nosimo sa traumatičnim događajima na koje nismo mogli da utičemo, poput smrti voljene osobe.Ali je istina da suze signaliziraju nečije emotivno stanje prema spoljnom svetu.„Naravno da ćemo se bolje osećati kada dobijemo emotivnu podršku osoba koje nas okružuju”, kaže Vingerhoets.On ne veruje da potiskivanje plača šteti zdravlju, osim ako se radi o slučajevima dubljeg potiskivanja emocija, što ukazuje na veće probleme ličnosti.
Da li plaču samo dobri ljudi?Zapravo, poređenje osoba koje retko plaču i onih koje to čine često ne pokazuje razlike u njihovoj opštoj dobrobiti.Ljudi koji češće plaču ostavljaju utisak da su empatičniji i češće dobijaju podršku okoline. Vingerhoetsu je to deo odgovora na pitanje zašto ljudi plaču.„Suze stvaraju društvenu sponu među ljudima”, kaže on.
Vingerhoets želi da podrobnije istraži ličnosti onih koji češće plaču jer su dosadašnja istraživanja fokusirana na to kako ih mi percipiramo. Uz njih često vežemo prideve kao što su drag, iskren i pouzdan, ali to ne mora da bude tačno, prenosi Indeks.hr.„Stari Grci su znali da kažu da samo dobri ljudi plaču, ali pitam se da li ima u tome istine”, rekao je na kraju prof. dr Ad Vingerhoets.
(Izvor N1)
