MEĐU IZMEĐU

PLAVA KRV SPAS ZA LJUDE

234 pregleda
wikipedia Hans Hillewaert

Supstanca koju su naučnici stvorili pomoću novih tehnologija možda nije dovoljno dobra da bi mogla da zameni svetloplavu krv zbog koje stradaju ove krabe.

Krv jedne izuzetno stare vrste morskih rakova od vitalnog je značaja za testiranje lekova i medicinskih uređaja. To ozbiljno ugrožava ovo drevno stvorenje, naročito s potrebama za vakcine protiv koronavirusa. S druge strane, supstanca koju su naučnici stvorili pomoću novih tehnologija možda nije dovoljno dobra da bi mogla da zameni svetloplavu krv zbog koje stradaju ove krabe.

Malo je organizama na planeti koji su toliko čudni i toliko stari kao što je to morski rak poznat kao potkovičasta kraba.To što su bili na Zemlji pre dinosaurusa, u vreme kada je sve bilo veliko, moglo bi da objasni njihovu građu – oklop u obliku kacige koji može da naraste i do 50 santimetara.Za kretanje koriste plimu i oseku. Anatomski su bliže paucima nego rakovima i svetle pod ultraljubičastim svetlom.

Međutim, njihova supermoć, tj. jedinstvena karakteristika pre je to što se krv, koja je svetloplava, zgrušava kada je izložena štetnim bakterijskim endotoksinima, što je osobina koja ih održava u životu oko 450 miliona godina.Bakterijski endotoksini izazivaju upalu i groznicu i mogu izazvati anafilaktički šok i smrt. Oni uzrokuju venerične bolesti, bakterijski meningitis, a i koleru, bubonsku kugu i druge bolesti.

Njihova krv je toliko korisna da je omogućila naučnicima i da stvore vakcine koje pomažu ljudima da se izbore s raznim bolestima od migrene do melanoma, a odnedavno i koronavirusa.

Ćelije odbrambenih snaga organizma krabe-potkovice u krvi ove životinje imobilišu pomenutu vrstu endotoksina, čineći ih inertnim.To je i blagoslov i prokletstvo, jer kada su naučnici otkrili ovaj neverovatni odbrambeni sistem šezdesetih godina prošlog veka, počeli smo da ga koristimo za sebe, loveći ova morska stvorenja zbog njihove krvi kako bismo testirali lekove, igle i biomedicinske uređaje da bismo bili sigurni da nisu zagađeni. Njihova krv je toliko korisna da je omogućila naučnicima i da stvore vakcine koje pomažu ljudima da se izbore s raznim bolestima od migrene do melanoma, a odnedavno i koronavirusa. Sve to je razlog što je čovek naneo ogroman udarac populaciji ovih morskih stvorova. 

Iako je nauka stvorila problem, možda će moći da ga reši.Nove tehnologije učinile su dostupnom veštačku verziju krvi ovih rakova za otkrivanje endotoksina. Pitanje oko kojeg se lome koplja jeste da li je ta krv dovoljno dobra za sve ono za šta se koristi prava plava krv rakova. Dok su neke kompanije već prešle na testiranje proizvoda sintetičkom krvlju, druge čekaju potvrde da je ta supstanca sigurna zamena. 

Rasprava je podelila naučnike koji se bave očuvanjem zaštite i odbor koji odlučuje o naučnim standardima u farmaceutskoj industriji, koji veruje da je potrebno sprovesti više studija pre nego što bi se sintetička verzija krvi rakova uvela u upotrebu. Prošlog leta, kako je stopa zaraze koronavirusom nastavila da raste, grupa istraživača farmaceutskih kompanija „Bristol Majers Skvib, „Fajzer i biotehnološke kompanije „Roš-Genentek objavila je rezultate istraživanja u kojem su poređena dva proizvoda, jedan od krvi krabe, a drugi od sintetičke krvi.Nalazi, međutim, nisu doprineli smirivanju rasprave.

Ovo nije prvi put da se ova vrsta raka suočila s potencijalnim izumiranjem. Devedesetih godina prošlog veka, ribari su desetkovali populaciju potkovičaste krabe duž istočne obale SAD koji su ih koristili kao mamac za hvatanje jegulje.

Farmaceutske kompanije nekako moraju da obezbede da lekovi i medicinski uređaji i endoproteze, poput veštačkih zglobova, ne sadrže endotoksine.Ako se farmaceutske kompanije nastave oslanjati samo na krv morskih rakova, populacija ovih životinja biće u ozbiljnoj opasnosti.Ovo nije prvi put da se ova vrsta raka suočila s potencijalnim izumiranjem. Devedesetih godina prošlog veka, ribari su desetkovali populaciju potkovičaste krabe duž istočne obale SAD koji su ih koristili kao mamac za hvatanje jegulje.Pre toga, naučnici su duž zaliva Delaver mogli da pronađu u proseku 45.000 jaja potkovičastih rakova na metru kvadratnom u otprilike pet santimetara peska. Od 1995. ta brojka je varirala između 5.000 i 10.000.

Oko 500.000 rakova se izvadi iz vode i sakupi sa plaža duž obale Atlantika svake godine da bi se obezbedila potrebna količina krvi za farmaceutsku industriju.Lov na vakcine protiv koronavirusa samo je pojačao zabrinutost oko opstanka potkovičastih rakova. U martu 2020. godine razvijana je 241 terapija, uključujući vakcine protiv koronavirusa. Danas ih ima oko 838.

„Svaki kandidat za lek, vakcinu, kliničko ispitivanje ili gotov rastvor za ubrizgavanje u telo mora da se podvrgne testiranju. Voda i sirovine koje se koriste takođe se moraju testirati. Dakle, ovo je ogroman porast s obzirom na to koliko kompanija sada radi na vakcinama i lekovima za kovid, rekao je Kevin Vilijams, naučnik koji radi za bioMerieux, francusku multinacionalnu biotehnološku firmu.

Čak i pre koronavirusa, potražnja za plavom krvlju krabe već je rasla.„Kako stvari stoje sada, ceo lanac snabdevanja za ispitivanje lekova na endotoksine počiva na izlovljavanju ranjivog ili skoro izumrlog morskog bića, naglasio je Vilijams.Američka potkovičasta kraba se ne smatra ugroženom, iako je klasifikovana kao ranjiva.

Međutim, strahuje se da će se, ako se nastavi sa prekomernim izlovljavanjem, vrsta krenuti putem azijske potkovičaste krabe, koja je već izumrla na Tajvanu, a nestaje u Hongkongu i Kini.Nadležna tela i naučnici posvećeni su pronalaženju načina za prelazak sa materijala životinjskog porekla na veštačke, ali potrebno je obezbediti neoborive dokaze da su dva proizvoda jednakog učinka.

Džesika Ponder, analitičarka regulatornih ispitivanja pri Komitetu lekara za odgovornu medicinu, poručuje da američka populacija rakova trenutno nije na ivici, ali da se ne treba oslanjati na životinju, posebno na onu koja se može naći samo u jednoj državi. 

(Izvor RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar