EKOSOFIJA

PODVODNI KAMELEONI

Getty Images

Getty Images

Brižni su očevi, grabljivci umiljatog izgleda, ali su ugroženi čovekovim delanjem.

Broj im se smanjuje zbog devastacije staništa i ljudskog delovanja na morskom dnu. Rastu u očevom trbuhu, loši su plivači i svako im oko gleda zasebno. Morski konjići, grabljivci umiljato izgleda, pokazatelji su zdrave morske okoline. Može se uočiti već na nekoliko metara od plivačke zone, često repom obavijenim oko morskog bilja da ga ne bi odnele struje. Loš je plivač, pa se od napadača brani mimikrijom. Plivaju pomoću malog leđnog peraja i upravo tada ih je najlakše primetiti.

To je jedina životinja kod koje mužjak nosi i održava potomstvo nakon što ženka položi jajašca u njegov tobolac. Novo istraživanje otkrilo je da se bebe morskih konjića razvijaju u trbušnoj vrećici nalik ljudskoj materici.

Nalaze se u blizini morskih struja koje im osiguravaju dovoljnu količinu planktona. Hrana se sitnim ribama, račićima i larvama, a pošto nemaju razvijen i sistem za varenje moraju stalno jesti. Kada im je obrok dostupan, hitro ga zgrabe ili sa udaljenosti od tri santimetra usisaju. Kretanje plena prate tako što pomeraju jedno oko nezavisno od drugog, tako ne odaju svoje prisustvo. To je jedina životinja kod koje mužjak nosi i održava potomstvo nakon što ženka položi jajašca u njegov tobolac. Novo istraživanje otkrilo je da se bebe morskih konjića razvijaju u trbušnoj vrećici nalik ljudskoj materici.

Ugrožena vrsta

Morski konjić je zaštićena vrsta prema Vašingtonskoj konvenciji iz 1975. Širom sveta ih hvataju za akvarijume, trofeje, u religijske, čak i prehrambene svrhe. U Sredozemnom moru je izložen znatnom smanjenju brojnosti što bi mu moglo ugroziti opstanak, navodi se u dokumentu Međunarodne organizacije za očuvanje prirode (IUCN).

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) nedavno je pozvala na ukidanje velikih poresknih olakšica na gorivo za ribolovačke alate u aktivnostima koje odudaraju od ciljeva postavljenih u strategiji EU o biološkoj raznolikosti kojom se želi zaštititi najmanje 30% kopna i mora. Rezolucijom Evropskog parlamenta iz 2017. o ulozi turizma povezanog s ribarstvom, nastoji se da se ribolov učini održivim i mora zdravijima, a sektor uključi u alternativne aktivnosti kao što je ekološki turizam.

Dug i kratak kljun

Evropski parlament u julu je iz budžeta Evropske unije odobrio 6,1 milijardi evra za razvoj održive plave privrede i očuvanje ribarskih zajednica za razdoblje 2021- 2027. Cilj Evropskog fonda za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu (EMFAF) jeste da se podstaknu države članice na stvaranje održivog ribolova i akvakulture i da zaštite i obnove morsku bioraznovrsnost.

Morski konjić, osim što predstavlja jednu od najdražesnijih životinjica podmorskog sveta, pokazatelj je zdrave vodene okoline i još jedan bitan činilac za održavanje ravnoteže ekosistema u kojem obitava.

Uzimajući u obzir ciljeve Zelenog plana, europoslanici su se složili da je 30 posto novca potrebno nameniti za borbu protiv klimatskih promena. Viša temperatura mora podrazumeva više algi koje odumiranjem na dnu stvaraju naslage. Bakterije ih razlažu pa dolazi do stanja anoksije – nedostatka kiseonika. Ako se to dogodi na području gde prebivaju morski konjići, cela populacija nestaje.

Morski konjić, osim što predstavlja jednu od najdražesnijih životinjica podmorskog sveta, pokazatelj je zdrave vodene okoline i još jedan bitan činilac za održavanje ravnoteže ekosistema u kojem obitava. U Jadranskom moru, na primer, žive dve vrste – dugokljunić i kratkokljunić. Zadržavaju se u priobalnom pojasu i najviše biraju peskovito-kamenita dna obrasla livadama morske trave i algama. Viđaju se na dubinama od 1 do 15 metara.

Ukoliko ih uočite, nipošto ih ne vadite iz mora jer tom prilikom udahnu vazduh koji ne mogu izbaciti.

(Izvor Zimo)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar