Tihookeanski deo plašta je i danas topliji od afričkog, mada je u poslednjih nekoliko stotina miliona godina izgubio mnogo više toplote. Razlog tome je što je on zarobio ogromnu količinu toplotne energije u drevnijem i dugotrajnijem razdoblju, kada se nad njime nalazio superkontinent Rodinija.
Naša planeta ima neujednačenu temperaturu. Jedna polovina brže od druge gubi svoju unutrašnju toplotu, i to kontinuirano minulih 400 miliona godina.Neravnomeran gubitak je, verovatno, zaostavština davno nestalih superkontinenata, kada su sve kopnene mase bile spojene u jednu inalazile se na samo jednoj strani planete.Pangea je naziv za superkontinent koji je postojao tokom paleozoika i mezozoika pre nego što su se kontinenti odvojili i poprimili sadašnji izgled. Nastao je od ranijih kontinentalnih delova pre otprilike 335 miliona godina, a počeo se razilaziti pre 175 miliona godina.
Unutrašnjost Zemlje se hladi jer ona gubi toplotu brže nego što joj je isporuče njeni unutrašnji procesi. Do gubitka dolazi na površini, a zbiva se neravnomerno jer debele kore kontinenata pružaju snažnu izolaciju dok tanko morsko dno omogućuje brži prenos toplote.Naučnici sa Univerziteta Oslo koristili su modele pomicanja kontinenata i okeanskih ploča u proteklih 400 miliona godina i rekonstruisali istoriju gubitka toplote iz Zemljine unutrašnjosti.
Uočili su da je gubitak u prošlosti bio u proseku za 25% veći nego danas. Takođe su otkrili da je pacifička strana sveta, ona koja je smeštena na području Tihog okeana, mnogo brže gubila toplotu od afričke. „Razlog tom gubitku toplote na jednoj strani planete delom je raspored kontinentalnih kopnenih masa na afričkoj strani sveta tokom većeg dela minulih 400 miliona godina, uključujući superkontinent Pangeu. Suprotno tome, okeani s pacifičke strane imali su lošu izolaciju zbog čega je tihookeanski deo plašta izgubio za oko 50 Celzijusovih stepeni više toplote od afričkog”, napisali su naučnici u studiji.
No, tihookeanski deo plašta je i danas topliji od afričkog, mada je u poslednjih nekoliko stotina miliona godina izgubio mnogo više toplote. Razlog tome je što je on zarobio ogromnu količinu toplotne energije u drevnijem i dugotrajnijem razdoblju, kada se nad njime nalazio superkontinent Rodinija.Rodinija je najstariji poznati superkontinent. Stručnjaci smatraju da se on oblikovao pre milijardu godina i da je imao većinu ili svu Zemljinu postojeću kontinentalnu koru. Rodinija se razlomila na osam kontinenata pre nekih 750 miliona godina.Istraživanje pod nazivom Spatiotemporal Variations in Surface Heat Loss Imply a Heterogeneous Mantle Cooling Historyobjavljeno je u časopisu Geophysical Research Letters.
(Izvor Indeks)
