MEĐU IZMEĐU

POSEČENE GLAVE U BALZAMU

Ostaci lobanje (Vikipedija)

Za Gale se oduvek znalo da su bili neustrašivi ratnici koji su odrubljivali glave neprijateljima, na konjima ih sa bojnog polja vraćali svojim kućama, i izlagali na javnim mestima.

Nedavno je istraživanje grupe istraživača sa Univerziteta „Pol Valeri” u Monpeljeu u Francuskoj otkrilo još jednu – kako britanski list „Gardijan” navodi – gnusnu praksu: balsamovanje odrubljenih glava.

Istraživači, predvođeni profesorkom Režan Rur, pronašli su tragove smole četinara na ostacima lobanja otkrivenih u naselju iz perioda gvozdenog doba, a današnjem gradiću Kajar na jugu Francuske. Tim smatra da ovo dokazuje navode iz mnogih starih tekstova u kojima se tvrdi da su Gali balsamovanjem čuvali svoje ratne trofeje. ,,Nama su zapravo drevni tekstovi govorili o balzamovanju glava uljem kedra, a zahvaljujući našoj hemijskoj analizi znamo da je ova informacija tačna”, kaže Rur, koja je i koautor studije.

Logično pitanje bi sada bilo – zašto su
Gali ovo uopšte radili? Režan Rur kaže
da je svrha očuvanja možda bila da se osigura
da izrazi lica i karakteristike neprijatelja
ostanu zauvek uhvaćeni – i izloženi.

O galskoj opsesiji glavama poraženih neprijatelja zna se ne samo iz tekstova već i zahvaljujući raznim artefaktima pronađenim na drugim mestima po Evropi. Jedan od njih je i skulptura ratnika na konju, koji, osim mača i koplja, na konju nosi i odrubljenu glavu. Ovu praksu potvrđuju i brojne ljudske lobanje na kojima su bili tragovi odrubljenja, a unutar njih ekseri. Međutim, tek sada se, nakon studije iz Monpeljea, sa sigurnošću može tvrditi da su Gali mnoge odrubljene glave i balzamovali.

Tracija (Vikipedija)

Rur i kolege su studiju objavili u naučnom časopisu Journal of Archaelogical Science, gde opisuju kako su analizirali ljudske lobanje pronađene zajedno sa oružjem na području Kajara, i to na mestu gde su bile veoma vidljive, što sugeriše da su najverovatnije bile izložene javnosti. Tim je analizirao uzorke sa 11 fragmenata ljudske lobanje, pritom uočavajući tragove odrubljivanja i znakove koji sugerišu da im je možda i mozak vađen.

Takođe, istraživači su analizirali i pet životinjskih kostiju pronađenih na istom području. Analiza je otkrila tragove mnoštva supstanci na ljudskim fragmentima, uključujući holresterol i masne kiseline, za koje istraživači smatraju da su karakteristični za degradirane ljudske, biljne ili životinjske masti. U životinjskim kostima su takođe pronađeni tragovi holesterola.

Međutim, tim je na fragmentima ljudskih lobanja pronašao i nešto čega uopšte nije bilo na životinjskim kostima – tragove supstanci koje se nazivaju diterpenoidi – i koje predstavljaju znak da su kosti lobanje bile u kontaktu sa smolom četinara.

Logično pitanje bi sada bilo – zašto su Gali ovo uopšte radili? Rur kaže da je svrha očuvanja možda bila da se osigura da izrazi lica i karakteristike neprijatelja ostanu zauvek „uhvaćeni” – i izloženi. „Drevni tekstovi kažu da su samo najjači i najvažniji neprijatelji bili balzamovani – možda da bi moglo da se kaže pogledaj to lice, to je bio neki veliki ratnik”, kaže Rur. Ona dodaje i da se u tekstovima takođe tvrdilo da Gali takve glave nikada nisu vraćali, „čak ni za jednaku sumu zlata”.

„Smatramo da to znači da su neki ljudi pokušavali da te glave kupe”, zaključuje Rur.

(Izvor CPN)

 

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar