МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПОСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ У БАЛЗАМУ

Остаци лобање (Википедија)

За Гале се одувек знало да су били неустрашиви ратници који су одрубљивали главе непријатељима, на коњима их са бојног поља враћали својим кућама, и излагали на јавним местима.

Недавно је истраживање групе истраживача са Универзитета „Пол Валери” у Монпељеу у Француској открило још једну – како британски лист „Гардијан” наводи – гнусну праксу: балсамовање одрубљених глава.

Истраживачи, предвођени професорком Режан Рур, пронашли су трагове смоле четинара на остацима лобања откривених у насељу из периода гвозденог доба, а данашњем градићу Кајар на југу Француске. Тим сматра да ово доказује наводе из многих старих текстова у којима се тврди да су Гали балсамовањем чували своје ратне трофеје. ,,Нама су заправо древни текстови говорили о балзамовању глава уљем кедра, а захваљујући нашој хемијској анализи знамо да је ова информација тачна”, каже Рур, која је и коаутор студије.

Логично питање би сада било – зашто су
Гали ово уопште радили? Режан Рур каже
да је сврха очувања можда била да се осигура
да изрази лица и карактеристике непријатеља
остану заувек ухваћени – и изложени.

О галској опсесији главама поражених непријатеља зна се не само из текстова већ и захваљујући разним артефактима пронађеним на другим местима по Европи. Један од њих је и скулптура ратника на коњу, који, осим мача и копља, на коњу носи и одрубљену главу. Ову праксу потврђују и бројне људске лобање на којима су били трагови одрубљења, а унутар њих ексери. Међутим, тек сада се, након студије из Монпељеа, са сигурношћу може тврдити да су Гали многе одрубљене главе и балзамовали.

Трација (Википедија)

Рур и колеге су студију објавили у научном часопису Journal of Archaelogical Science, где описују како су анализирали људске лобање пронађене заједно са оружјем на подручју Кајара, и то на месту где су биле веома видљиве, што сугерише да су највероватније биле изложене јавности. Тим је анализирао узорке са 11 фрагмената људске лобање, притом уочавајући трагове одрубљивања и знакове који сугеришу да им је можда и мозак вађен.

Такође, истраживачи су анализирали и пет животињских костију пронађених на истом подручју. Анализа је открила трагове мноштва супстанци на људским фрагментима, укључујући холрестерол и масне киселине, за које истраживачи сматрају да су карактеристични за деградиране људске, биљне или животињске масти. У животињским костима су такође пронађени трагови холестерола.

Међутим, тим је на фрагментима људских лобања пронашао и нешто чега уопште није било на животињским костима – трагове супстанци које се називају дитерпеноиди – и које представљају знак да су кости лобање биле у контакту са смолом четинара.

Логично питање би сада било – зашто су Гали ово уопште радили? Рур каже да је сврха очувања можда била да се осигура да изрази лица и карактеристике непријатеља остану заувек „ухваћени” – и изложени. „Древни текстови кажу да су само најјачи и најважнији непријатељи били балзамовани – можда да би могло да се каже погледај то лице, то је био неки велики ратник”, каже Рур. Она додаје и да се у текстовима такође тврдило да Гали такве главе никада нису враћали, „чак ни за једнаку суму злата”.

„Сматрамо да то значи да су неки људи покушавали да те главе купе”, закључује Рур.

(Извор ЦПН)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар