Vrsta asprete je uvršćena na listu kritično ugroženih vrsta prema Bernskoj konvenciji o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa.
Na malom delu brze reke Valsan u Rumuniji živi jedna od najređih riba u Evropi, a verovatno i na svetu. Asprete, mala noćna riba, vrsta stara oko 65 miliona godina, skriva se ispod kamenja, ima neizvesnu budućnost i suočava se sa bezbroj pretnji.Asprete je takozvani „živi fosil”, što znači da je vrsta preživela milione godina uglavnom nepromenjena. Ali pukih šest decenija ljudskog delovanja ozbiljno je uticalo na njeno stanište i populaciju.
Vrstu koja je na granici izumiranja otkrio je, slučajno, 1956. godine student biologije.„Posle mnogo godina, pokušavamo da je spasemo, ljudi su nam govorili da je vrsta izumrla, a bili smo sigurni da ova vrsta ribe postoji”, istakao je pedesetdevetogodišnji biolog Nikola Krakun.
Zvanično se procenjuje da populacija ima između 10 i 15 primeraka, na površini od jednog kilometra (0,6 milja) plitkog, stenovitog Valsana. Ovo se poredi sa oko 200 primeraka početkom dvehiljaditih.Mali tim naučnika i konzervatora vodi kampanju za spas endemskih vrsta riba, poznatih i kao Romanichthys valsanicola.
Jedan od glavnih uzroka povlačenja ove vrste ribe je izgradnja serije hidroelektrana, izgrađenih na planinskoj rečnoj mreži pod rumunskim komunističkim režimom krajem šezdesetih godina prošlog veka.
A ohrabrilo ih je nedavno otkriće u reci, jer je krajem oktobra, Andrej Togor, tridesetjednogodišnji ihtiolog [grana zoologije koja se bavi proučavanjem riba], otkrio 12 primeraka te vrste na malom delu reke Valsan. „Imati aspreta pred očima bilo je fantastično. To je jedna od najvećih nagrada koju jedan ihtiolog može da dobije”, istakao je Andrej Togor.
Jedan od glavnih uzroka povlačenja ove vrste ribe je izgradnja serije hidroelektrana, izgrađenih na planinskoj rečnoj mreži pod rumunskim komunističkim režimom krajem šezdesetih godina prošlog veka.Do tada se smatra da su ribe asprete naseljavale oko 30 kilometara reke Valsan, kao i dve paralelne reke: Arges i Raul doamni.
Tokom proleća, istaknuti planinar i konzervator Aleks Gavan odlučio je da koristi svoj javni profil za podizanje svesti o vrsti asprete, što na rumunskom znači „grub”.„Proveo sam detinjstvo na Valsanu. Legende o ribi tada su bile kao mitovi, ljudi su se pitali da li su i dalje u reci”, priseća se Aleks Gavan.Zajedno sa biologom Nikolom Krakunom, izradio je akcioni plan za spasavanje praistorijske vrste.
Vrsta asprete je uvršćena na listu kritično ugroženih vrsta prema Bernskoj konvenciji o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa.Prema zvaničnom planu rumunskog ministarstva za životnu sredinu za 2016. godinu, kritikuje se „Hidroelektrika”, državna kompanija koja upravlja branama, jer ne poštuje propise o tome koliko vode treba da ispušta nizvodno.
(Ihtiofauna.org)
„Protok reke smanjuje se na nulu, odmah nizvodno od brane. U letnjoj sezoni, smanjenje protoka akumulacije nizvodno ponekad ugrožava ribe”, navodi se u dokumentu.U drugom dokumentu Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine stoji: „Za asprete, najvažniju vrstu ribe na tom području, glavna opasnost je brana”.„To je neprihvatljivo, ja i moj tim smo ovde da to promenimo”, kaže Alek Gavan.
„Ribe su svedoci evolucije, barometar zdravlja naše planete. Bile su ovde pre 65 miliona godina, čovek ih nepažnjom može uništiti za 50 godina – to nije u redu”.
Akcioni plan za spas ove vrste takođe uključuje ekološku obnovu sliva reke Valsan, dežurnog upravnika, podizanje lokalne svesti i, na kraju, zaštitni centar na obali reke koji će se udvostručiti kao uzgajalište u zatočeništvu.Kao i kod svih projekata očuvanja gde ljudi puštaju otpad u divljinu, to je trka s vremenom. Međutim, nedavno otkriće 12 riba ove vrste pobudilo je nadu da je populacija brojnija nego što zvanične procene sugerišu.
„Asprete je živi fosil, naučnici i konzervatori ih moraju zaštititi, to je od najveće važnosti”, naglasio je Krakun.„Ribe su svedoci evolucije, barometar zdravlja naše planete. Bile su ovde pre 65 miliona godina, čovek ih nepažnjom može uništiti za 50 godina – to nije u redu”, istakao je Alen Gavan.
(Iѕvor RTS)
