Nova studija: Dim bi mogao biti novi put prenošenja zaraznih bolesti.
Dim šumskih požara mogao bi biti novi iznenađujući put prenošenja zaraznih bolesti, prema novom naučnom istraživanju koje prenosi Bi-Bi-Si.Naučnici kažu da mikrobi i gljivice mogu preživeti u velikom broju u dimu koji se izdiže iznad požara, a autori istraživanja veruju da bi se na taj način mogli preneti organizmi iz tla za koje se zna da uzrokuju infekciju i poručuju da bi zdravstvene službe hitno morale temeljnije proučavati dim šumskih požara.
Koristeći nove tehnike za hvatanje Mikroba u dimu, istraživači kažu da su pronašli preko 900 različitih vrsta bakterija i oko 100 vrsta gljivica.
Već desetlećima se uveliko pretpostavlja da nema previše života u dimu šumskih požara.Pretpostavlja se da, ako dim predstavlja pretnju ljudskom zdravlju, to je zato što je pun čestica. Poznato je da te mikroskopske čestice čađi jako nadražuju i uzrokuju respiratorne i kardiovaskularne probleme.Međutim, raste zabrinutost da dim od požara može nositi i zarazne mikrobe ili gljivice.
Prema Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti vatrogasci su izloženi riziku kokcidioidomikoze, česte infekcije uzrokovane gljivicom koja se diže u vazduh kad se poremeti tlo. Naučnici sada počinju otkrivati razmere potencijalne pretnje zarazama koju predstavlja dim od šumskih požara.Koristeći nove tehnike za hvatanje mikroba u dimu, istraživači kažu da su pronašli preko 900 različitih vrsta bakterija i oko 100 vrsta gljivica.
Leda Kobziar (UIdaho.edu)
„Raznolikost mikroba koje smo do sada pronašli u vrlo malo sprovedenih istraživanja je impresivna”, rekla je rukovodilac istraživanja dr Leda Kobziar sa Univerziteta Ajdaho u američkom gradu Moskva. „Te grupe živih organizama nisu pre požara pronađene u vazduhu na tim mestima što dokazuje da požari i s njim povezana strujanja vazduha dižu u obliku aerosoli mikrobe u stubove dima”.
Naučnici veruju da se mikrobi prenose pomoću čestica dima.Čak i u snažnim požarima su pronašli bakterije u izobilju 300 metara iznad vatre, a preko 60 posto moglo je preživeti te uslove.Sumnjaju da čestice na kojima putuju štite mikrobe od ultraljubičastog zračenja koje bi ih moglo uništiti.
Iako su naučnici pokazali da u dimu postoji velik broj bakterija i da mogu preživeti u svojevrsnim stubovima dima, ključno je pitanje koliku opasnost po zdravlje predstavljaju. „Pronašli smo brojne mikrobe za koje je poznato da uzrokuju respiratorne bolesti – stvari koje mogu pokrenuti astmu, na primer”, kazala je dr. Kobziar. „Verovatnoća za organizme s tla i biljaka, za koje se zna da izazivaju infekciju, velika je, ali to tek treba istražiti.”
„Možda je dim karika koja nedostaje da bi se objasnili neki od ovih obrazaca zaraze kroz prostor i vreme, i to bi moglo imati i ekološke posledice”.
Prethodne studije s uraganima i olujama pokazale su da ovi zarazni agensi mogu putovati izuzetno daleko, no još niko nije pokazao slično putovanje bakterija u stubovima dima.Sposobnost dima da putuje svetom ukazuje da bi on mogao biti „karika koja nedostaje” u objašnjavanju nekih obrazaca zaraze. „Kada se otkriju infekcije kod pacijenata, potrage za potencijalnim uzročnicima temelje se na onome što se zna o endemičnim uzročnicima na određenom području”, kaže dr. Kobziar. „Međutim, dim briše granice između regija. Može se dogoditi da su se mnogi slučajevi infekcije za koje nije utvrđen izvor pojavili usled prenosa mikroba dimom izvan područja gde su endemični.”
„Možda je dim karika koja nedostaje da bi se objasnili neki od ovih obrazaca zaraze kroz prostor i vreme”, kaže Kobziar i dodaje da bi to „moglo imati i ekološke posledice”. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Science.
(Izvor Indeks)
