Kinezi zapamte devet cifara odjednom, Englezi sedam. Zašto? Zato što u kineskom jeziku reči-brojevi podsećaju na slogove-metke. A kako telefoniraju u Amazoniji (pogledajte naslov)?
Zašto su kineski brojevi kraći?
Pogledajte sedam slučajno poređanih cifara:
4
8
5
3
9
7
6.
Podsećaju na telefonski broj, ali uspravno ispisan. Bacite kratak pogled, zaista kratak, nakratko zastanite, uzmite komadić hartije i zapišite ih po sećanju.
Uradili ste to?
Kineski govornik, dakle,
za dve sekunde može da upije
devet cifara, engleski
govornik samo sedam.
Francuski neurolog i matematičar Stanislas Deajen naglašava da gotovo 50 odsto govornika engleskog može da zapamti svih sedam cifara. Kada neko kaže svoj broj telefona, očas se upamti prvih pet cifara, a poslednja dva poneko mora i da zapiše.
Ukoliko govorite kineski, ići će vam lakše. Prosečan govornik može da zapamti devet cifara u isto vreme. U čemu je razlika?
Azijske reči za brojeve
(kineski, korejski i japanski
jezik) drže se ustaljenog obrasca:
jedanaest se piše kao deset/jedan,
dvanaest kao deset/dva, trinaest
kao deset/tri i tako redom.
Dotični naučnik smatra da se ona ogleda u tome kako reči odzvanjaju (zvuče) u nečijoj glavi. Sve kineske reči za prvih deset brojeva su kraće, sažete su u svojevrsne „slogove-metke” – yi, er, san, si, wu, liu, qi, ba i jiu. Izmerio ih je i svaka traje oko četvrtine sekunde.
Krenite da brojite na engleskom: one, two, ali three se može malčice razvući, a seven je, zaista, usporeniji, sastavljen od dva dugačka sloga, zbog čega se engleske reči izgovaraju nešto duže – trećinu sekunde svaka.
Zbirno uzev, razlika je uočljiva. Kineski govornik, dakle, za dve sekunde može da upije devet cifara, engleski govornik samo sedam. Stanislas Deajen veruje da naš mozak guta informacije u gutljajima od po dve sekunde, zbog čega su Kinezi u prednosti – nazivi cifara su kraći. Može li to da objasni zašto su kineski srednjoškolci na dva nadmetanja (u Singapuru i Šangaju) nadmašili ostale?
Često ste slušali za druga kineska jezička preimućstva. Azijske reči za brojeve (kineski, korejski i japanski jezik) drže se ustaljenog obrasca: jedanaest se piše kao deset/jedan, dvanaest kao deset/dva, trinaest kao deset/tri i tako redom.
S druge strane, kada čujete jedanaest na engleskom ne navodi vas da pomislite da je sastavljeno od deset i jedan; više zvuči kao nešto poput hleba (bread) ili kvasca (leaven). Isto je i sa dvanaest, nema jasnog obrasca. I to nije dobro.
Ogledi su u više navrata pokazali da azijski mališani lakše (i brže) nauče da broje od evropskih. U jednom istraživanju s kineskim i američkim četvorogodišnjacima i petogodišnjacima i jedni i drugi su ispoljili slične sposobnosti učeći da broje do 12. Ali kineski su isprednjačili kada su naišli veći brojevi. Opet se umešalo uobičajeno ustrojstvo (broj-reč).
Suviše je kasno da se u engleskom jeziku menjaju reči kojima se izgovaraju brojevi, iako će se možda to jednom dogoditi. U svakom slučaju, postoje narodi koji imaju više muka, kao što je pleme Arara iz Amazonije. Evo kako broje do osam:
Anane (1)
Adak (2)
Adak Anane (3)
Adak Adak (4)
Adak Adak Anane (5)
Adak Adak Adak (6)
Adak Adak Adkak Anane (7)
Adak Adak Adak Adak (8).
Pokušajte da zamislite (i zapišete) njihove telefonske brojeve!
