SRICANJE ISTORIJE

PRALJUDI U HIBERNACIJI

Hajdelberški čovek

Neki od drevnih ljudi koji su pre pola miliona godina živeli na području Evrope imali su izvanrednu strategiju preživljavanja oštrih zima tako što su hibernirali, kako tvrde neki paleontolozi.

Sa nalazima dvojice paleontologa da je vrsta pračoveka koja je nastanjivala Evropu zime preživljavala tako što je ulazila u hibernaciju ne slažu se mnogi stručnjaci i osporavaju njihove dokaze i pored toga što neka istraživanja ukazuju da se slično stanje može izazvati i kod savremenog čoveka.

Sima de los Uesos, poznata kao „jama kostiju nalazi se na severu Španije i jedan je od najvažnijih lokaliteta za proučavanje ljudske evolucije. Tokom iskopavanja na ovom području je otkriveno više od 7.500 fosila koji pripadaju kosturima najmanje 29 drevnih ljudi koje su paleontolozi svrstali u grupu Homo heidelbergensis. Pošto su vrlo detaljno proučene kosti i delovi DNK, utvrđeno je da su ovi drevni ljudi bili preci neandertalaca.

Zato Bartsiokas i njegov kolega Huan Luis Arsuaga sa španskog Univerziteta u Madridu tvrde da kosti pokazuju da su hominini iz Sima de los Uesosa hibernirali u pećinama. Bartsiokas smatra da je to jedino objašnjenje za tako veliki nedostatak de-vitamina.

Ova vrsta pračoveka je nastanjivala Evropu pre približno 800.000 do 400.000 godina. Naziv je dobila prema nalazu neobično robusne donje vilice pračoveka koja je 1907. godine otkrivena u selu pored Hajdelberga.

Nedostatak de-vitamina

Paleontolog Anonis Bartsiokas sa grčkog Univerziteta „Demokrit smatra da su ranije studije propustile da uoče jednu važnu stvar, odnosno, da kosti daju dokaze o nizu bolesti povezanih s nedostatkom De-vitamina. Navodi da ove zajedničke patologije upućuju na to da su drevni ljudi redovno, mesecima boravili u mračnom okruženju, pri čemu njihova tela, zbog nedostatka sunčeve svetlosti, nisu mogla da stvaraju de-vitamin.

„U početku sam bio zbunjen. Do sada je rahitis i nedostatak de-vitamina zabeležen kod drugih praistorijskih populacija, posebno onih koje su nastanjivale gusto naseljene urbana središta gde je bio otežan pristup sunčevoj svetlosti. Međutim, ovakva stanja nisu nikada evidentirana kod tako drevnih ljudi, napominje Bartsiokas. Kada je malo detaljnije istražio problem, shvatio je da se isti niz bolesti često pojavljuje i kod životinja koje hiberniraju u pećinama, uključujući i slepe miševe, piše u časopisu New Scientist.

Zato Bartsiokas i njegov kolega Huan Luis Arsuaga sa španskog Univerziteta u Madridu tvrde da kosti pokazuju da su hominini iz Sima de los Uesosa hibernirali u pećinama. Bartsiokas smatra da je to jedino objašnjenje za tako veliki nedostatak de-vitamina. „Ovo možda zvuči ludo, ali je i dovoljno ludo da bi moglo biti i istinito, kaže naučnik i ističe da mnogi od naših rođaka primata, dane provode u hibernaciji.

Jedno od najtežih ledenih doba

Prema studiji iz 2019. godine pretpostavlja se da su hominini iz Sema de los Uesosa živeli pre 440.000 i 455.000 godina, što znači da su proživeli jedno od najtežih ledenih doba u poslednjih milion godina. Bartsiokas tvrdi da su ovakvi uslovi života mogli da deluju kao ekstremni selektivni pritisak koji je podstakao hominine da se u vrlo kratkom periodu, od nekih 50.000 godina, prilagode procesu hibernacije.


Arheološka istraživanja

Smatra se da nijedan drugi hominin nije hibernirao jer je većina živela u toplijim krajevima gde za tim nije bilo potrebe. Grčki paleontolog navodi i da su drevni ljudi koji su preživeli hladne zime, uključujući i neandertalce, bili anatomski prilagođeni da se nose sa hladnoćom, što im je dalo i prpoznatljivu strukturu lica.

Kritike

Međutim, bioarheolog Megan Brikli sa kanadskog Univerziteta Mekmaster nije uverena u ove argumente. Ona se inače bavi proučavanjem metaboličkih bolesti kostiju i nedostatkom de-vitamina, i smatra da kosti pronađene u Sima de los Uesosu ne pokazuju jasne dokaze rahitisa. Brikli smatra da je moguće da su drevni ljudi tokom života možda imali neki drugi oblik metaboličke bolesti kostiju, ali ne veruje da postoje dokazi koji potvrđuju da su bili u hibernaciji.

Istraživanje pod nazivom Hibernacija hominina iz Atapuerka, Španija pre pola miliona godina objavljeno je u časopisu L᾽Anthropologie.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar