СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ПРАЉУДИ У ХИБЕРНАЦИЈИ

Хајделбершки човек

Неки од древних људи који су пре пола милиона година живели на подручју Европе имали су изванредну стратегију преживљавања оштрих зима тако што су хибернирали, како тврде неки палеонтолози.

Са налазима двојице палеонтолога да је врста прачовека која је настањивала Европу зиме преживљавала тако што је улазила у хибернацију не слажу се многи стручњаци и оспоравају њихове доказе и поред тога што нека истраживања указују да се слично стање може изазвати и код савременог човека.

Сима де лос Уесос, позната као „јама костију налази се на северу Шпаније и један је од најважнијих локалитета за проучавање људске еволуције. Током ископавања на овом подручју је откривено више од 7.500 фосила који припадају костурима најмање 29 древних људи које су палеонтолози сврстали у групу Homo heidelbergensis. Пошто су врло детаљно проучене кости и делови ДНК, утврђено је да су ови древни људи били преци неандерталаца.

Зато Бартсиокас и његов колега Хуан Луис Арсуага са шпанског Универзитета у Мадриду тврде да кости показују да су хоминини из Сима де лос Уесоса хибернирали у пећинама. Бартсиокас сматра да је то једино објашњење за тако велики недостатак де-витамина.

Ова врста прачовека је настањивала Европу пре приближно 800.000 до 400.000 година. Назив је добила према налазу необично робусне доње вилице прачовека која је 1907. године откривена у селу поред Хајделберга.

Недостатак де-витамина

Палеонтолог Анонис Бартсиокас са грчког Универзитета „Демокрит сматра да су раније студије пропустиле да уоче једну важну ствар, односно, да кости дају доказе о низу болести повезаних с недостатком Де-витамина. Наводи да ове заједничке патологије упућују на то да су древни људи редовно, месецима боравили у мрачном окружењу, при чему њихова тела, због недостатка сунчеве светлости, нису могла да стварају де-витамин.

„У почетку сам био збуњен. До сада је рахитис и недостатак де-витамина забележен код других праисторијских популација, посебно оних које су настањивале густо насељене урбана средишта где је био отежан приступ сунчевој светлости. Међутим, оваква стања нису никада евидентирана код тако древних људи, напомиње Бартсиокас. Када је мало детаљније истражио проблем, схватио је да се исти низ болести често појављује и код животиња које хибернирају у пећинама, укључујући и слепе мишеве, пише у часопису New Scientist.

Зато Бартсиокас и његов колега Хуан Луис Арсуага са шпанског Универзитета у Мадриду тврде да кости показују да су хоминини из Сима де лос Уесоса хибернирали у пећинама. Бартсиокас сматра да је то једино објашњење за тако велики недостатак де-витамина. „Ово можда звучи лудо, али је и довољно лудо да би могло бити и истинито, каже научник и истиче да многи од наших рођака примата, дане проводе у хибернацији.

Једно од најтежих ледених доба

Према студији из 2019. године претпоставља се да су хоминини из Сема де лос Уесоса живели пре 440.000 и 455.000 година, што значи да су проживели једно од најтежих ледених доба у последњих милион година. Бартсиокас тврди да су овакви услови живота могли да делују као екстремни селективни притисак који је подстакао хоминине да се у врло кратком периоду, од неких 50.000 година, прилагоде процесу хибернације.


Археолошка истраживања

Сматра се да ниједан други хоминин није хибернирао јер је већина живела у топлијим крајевима где за тим није било потребе. Грчки палеонтолог наводи и да су древни људи који су преживели хладне зиме, укључујући и неандерталце, били анатомски прилагођени да се носе са хладноћом, што им је дало и прпознатљиву структуру лица.

Критике

Међутим, биоархеолог Меган Брикли са канадског Универзитета Мекмастер није уверена у ове аргументе. Она се иначе бави проучавањем метаболичких болести костију и недостатком де-витамина, и сматра да кости пронађене у Сима де лос Уесосу не показују јасне доказе рахитиса. Брикли сматра да је могуће да су древни људи током живота можда имали неки други облик метаболичке болести костију, али не верује да постоје докази који потврђују да су били у хибернацији.

Истраживање под називом Хибернација хоминина из Атапуерка, Шпанија пре пола милиона година објављено је у часопису L᾽Anthropologie.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар