MEĐU IZMEĐU

PREČIŠĆAVANJE MOZGA

Ne uznemiravaj! (Vikipedija)

Novo istraživanje ukazuje na to da odsustvo stimulacija (tišina) funkcioniše poput neke vrste prozora ili sistema za ventilaciju.

Nova studija Centra za neurologiju Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji pokazala je kako se mozak fokusira na kodiranje informacija. Često se kaže da „tišina nekada zlata vredi”. Ovo se naročito odnosi na mentalno zdravlje ljudi i oslobađanje od stresa.

Novo istraživanje ukazuje na to da odsustvo stimulacija mozga (tišina) funkcioniše poput neke vrste prozora ili sistema za ventilaciju.

Reč je o svojevrsnom „prečišćivaču uma”, koji omogućava mozgu da preuzme ono što je naučio i iskusio i da ga preradi.

Da bi došli do takvog zaključka, istraživači Ingvars Birzniks i Ričard Vičkeri razvili su jedinstveni način kontrole informacija koje su dolazile do mozga. Oni su, u eksperimentu, kod jedne grupe ljudi izlagali vrhove prstiju velikom broju kratkih mehaničkih pritisaka.

Naučnike je iznenadilo što je mozak
„sam kodirao pritiske bez obzira na
stvarnu učestalost stimulacije vrhova
prstiju, pa u nekim slučajevima čak i
kada su nadražaji prestali”.

Pokrećući osećaj dodira – koji mozak registruje od vibracija duž grebena naših prstiju – naučnici su mogli da prate kako se nervni impulsi kodiraju kao informacije. Stvar je u tome da, nakon nekog vremena, učestalost kodiranja nije odgovarala broju pritisaka. Naučnike je iznenadilo što je mozak „sam kodirao pritiske bez obzira na stvarnu učestalost stimulacije vrhova prstiju, pa u nekim slučajevima čak i kada su nadražaji prestali”.

Za neuronauke ovakva otkrića bi mogla da utvrde neka druga pravila u istraživanju dekodiranja informacija. Rezultati studije sugerišu da je poželjno da, kada u gužvi i velikom bučnom društvu shvatimo da smo u „opasnosti od prevelike stimulacije”, dozvolimo našem mozgu da odahne i da se makar nakratko „isključimo”.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar