MEĐU IZMEĐU

PREČIŠĆAVANJE MOZGA

400 pregleda

Novo istraživanje ukazuje na to da odsustvo stimulacija (tišina) funkcioniše poput neke vrste prozora ili sistema za ventilaciju.

Nova studija Centra za neurologiju Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji pokazala je kako se mozak fokusira na kodiranje informacija. Često se kaže da „tišina nekada zlata vredi”. Ovo se naročito odnosi na mentalno zdravlje ljudi i oslobađanje od stresa.

Novo istraživanje ukazuje na to da odsustvo stimulacija mozga (tišina) funkcioniše poput neke vrste prozora ili sistema za ventilaciju.

Reč je o svojevrsnom „prečišćivaču uma”, koji omogućava mozgu da preuzme ono što je naučio i iskusio i da ga preradi.

Da bi došli do takvog zaključka, istraživači Ingvars Birzniks i Ričard Vičkeri razvili su jedinstveni način kontrole informacija koje su dolazile do mozga. Oni su, u eksperimentu, kod jedne grupe ljudi izlagali vrhove prstiju velikom broju kratkih mehaničkih pritisaka.

Naučnike je iznenadilo što je mozak
„sam kodirao pritiske bez obzira na
stvarnu učestalost stimulacije vrhova
prstiju, pa u nekim slučajevima čak i
kada su nadražaji prestali”.

Pokrećući osećaj dodira – koji mozak registruje od vibracija duž grebena naših prstiju – naučnici su mogli da prate kako se nervni impulsi kodiraju kao informacije. Stvar je u tome da, nakon nekog vremena, učestalost kodiranja nije odgovarala broju pritisaka. Naučnike je iznenadilo što je mozak „sam kodirao pritiske bez obzira na stvarnu učestalost stimulacije vrhova prstiju, pa u nekim slučajevima čak i kada su nadražaji prestali”.

Za neuronauke ovakva otkrića bi mogla da utvrde neka druga pravila u istraživanju dekodiranja informacija. Rezultati studije sugerišu da je poželjno da, kada u gužvi i velikom bučnom društvu shvatimo da smo u „opasnosti od prevelike stimulacije”, dozvolimo našem mozgu da odahne i da se makar nakratko „isključimo”.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar