DIGITALNI DOMOROCI

PREDSEDNIČKE SPRAVICE

Ilustracija

Haker koji provali u pametni telefon, tablet ili računar koji koristi američki predsednik mogao bi slobodno da kaže da je pronašao sveti gral sajber sveta.

Kada ste jedan od najmoćnijih ljudi sveta, možete da koristite opremu kakvu god želite, zar ne? Začudo, nije baš tako – američki predsednik ne sme da koristi ništa od moderne informatičke opreme, i to iz bezbednosnih razloga. Ili je barem tako bilo dok nismo izgradili svet u kome bez gedžeta ne može da se živi… čak ni u Beloj kući.

Haker koji provali u pametni telefon, tablet ili računar koji koristi američki predsednik mogao bi slobodno da kaže da je pronašao sveti gral sajber sveta. Čak ni stručnjaci NSA i tajne službe, uz sve resurse kojima raspolažu, ne mogu biti sigurni da će u svakom trenutku moći da zaštite predsednikovu opremu. Zato je jedina prava zaštita – apstinencija, koja je u početku i primenjivana. A onda smo došli do tačke gde se bez gedžeta ne može živeti, pa mora da se traži neki kompromis.

Obamina prekretnica

Do kraja prve decenije ovog veka predsednik nije ni koristio računarsku opremu – šta će mu mobilni telefon kada na stolu ima uređaj pomoću koga može da razgovara sa bilo kim na svetu, i to preko sigurne linije? Promene su, kao što je i bila njegova izborna parola, došle kada je Barak Obama osvojio ovalnu kancelariju Bele kuće. Tokom prethodnih godina on se toliko srodio sa svojim BlackBarry smartfonom (seća li se danas neko tog uređaja?) da je zahtevao da ga zadrži. Nastao je čitav rat sa sigurnosnim službama, i najzad je napravljen poseban BlackBarry kojim je Obama mogao da komunicira sa članovima vlade i malim brojem ličnih prijatelja.

Kada je 3. aprila 2010. godine Stiv Džobs predstavio iPad, bio je to toliko kul uređaj da ga je i Obama poželeo. Dobio ga je nešto kasnije, pošto su stručnjaci za bezbednost napravili ObamaPad, zaštićenu verziju koju su, da bi komunicirali, dobili i ostali članovi vlade. Neki Obamini politički protivnici su kasnije koristili izraz ObamaPad kao metaforu za zdravstveni sistem Affordable Care Act a.k.a. ObamaCare – u stilu, tablet koji ljudi na silu dobijaju i moraju da ga koriste tako zaključanog, umesto da slobodno biraju zaštitu koju žele.

Za upotrebu tableta i drugih drangulija potreban je Wi Fi, a njega u Beloj kući, opet iz bezbednosnih razloga, nema čak ni za Obamu. A onda su Barakove ćerke, u to doba tinejdžerke, toliko zakukale da je, makar u njihovim ličnim odajama, morao da bude omogućen bežični pristup internetu. Ali je taj pristup toliko kontrolisan da je, po rečima nekih insajdera (drugarica predsednikove ćerke) Wi Fi bio neupotrebljiv.

Trampov tajni iPhone

Donald Tramp je, sve do poslednjih dana na funkciji, vladao (i) preko Twitter-a. Hakeri su se iz sve snage trudili da osvoje njegov nalog @realDonaldTrump koji je imao skoro 90 miliona pratilaca, ali nisu uspeli. Tramp je navodno koristio poseban iPhone koji je često menjan novim, konfigurisanim samo za pristup Twitter-u. Ostaće zagonetka da li je Donald Tramp sve te poruke pisao sam ili je imao pomoć svojih savetnika i PR tima, u tom slučaju su oni sasvim lepo mogli i da ih emituju.

Dugo je smatrano da je Tramp, ako se izuzme Twitter, skeptičan prema kompjuterima i elektronskoj pošti, pa da većinu komunikacije obavlja klasičnim pismima. A onda se pojavila sumnja da predsednik, poput nekog adolescenta, ima tajni iPhone koji koristi za komunikaciju od posebnog značaja, pre svega sa svojim advokatima, bojeći se da ga sigurnosne službe prisluškuju. Tako je advokat Rudolf Đulijani primao pozive sa „nepoznatog broja gde je u identifikaciji pisalo samo 1. Tramp je najpre odbacivao te optužbe, čak je jednom tvitovao The so‑called experts on Trump over at the New York Times wrote a long and boring article on my cellphone usage that is so incorrect I do not have time here to correct it, ali je tajna služba svejedno otvorila istragu. Najzad je potvrđeno da je Tramp povremeno nezaštićeno komunicirao sa ličnog iPhon-a.

Poslednjih dana svog mandata proteran je sa Twitterr-a i drugih velikih društvenih mreža, pa je i njegova oprema izgubila na značaju. Videćemo da li će, kao bivši predsednik koji nije bez ambicija za buduću političku karijeru, uspeti da se vrati u sedlo.

Bajden i njegov bicikl


Džo Bajden

Ako ste pomislili da je Jozef Bajden Junior, sa svojih 78 godina došao iz vremena kada se gedžeti mnogo ne koriste, niste u pravu. Tokom kampanje je često u ruci nosio Apple Watch, kojeg je morao da se odrekne kada je ušao u Belu kuću, baš kao i Apple News aplikacije za čitanje vesti. Poseban problem prestavljaju razni pametni kućni uređaji odnosno IoT uređaji koje predsednik rado koristi, recimo Peloton trenažni bicikl koji je povezan na internet da bi se pratio napredak u treningu. „Sve danas postaje kompjuter, kaže Ari Švarc, penzionisani zvaničnik Nacionalnog saveza za bezbednost Bele kuće, „a svaki kompjuter je ranjiv“. A opet, ako se uređaju oduzmu kamere i komunikacija, on postaje prilično beskoristan.

A šta tek reći o medicinskim uređajima koji će sve vremešniji predsednici koristiti? Tu se više ne radi o špijuniranju, nego o potencijalnom atentatu, kao u seriji Homeland (s02e10) američkog potpredsednika ubiju tako što mu hakuju pejsmejker. Za sada je to samo mašta autora serija, ali nismo daleko od dana kada bi takve stvari postale realna opasnost. Smart is not safe, kako kaže gospodin Švarc.

(Dr Sava Zdravković/PC press)

 

O autoru

Stanko

Ostavite komentar