Kvalitetan san ima veliku dobrobit na naše zdravlje. Savremeni životni stil često nam ne omogućuje da spavamo koliko bismo hteli i zato nas stručnjaci često podsećaju da to nadoknadimo. No, šta je sa onima koji spavaju previše? pita se portal Science Alert.
„Optimalna dužina sna je, čini se, čvrstih sedam sati. Za svaki sat manje postoje štetne zdravstvene posledice, ali postoje i za svaki sat više”, kazala je dr Lin Koldvel sa Odseka neuropsihologije Američkog mornaričkog istraživačkog centra, koja je sažela rezultate brojnih istraživanja o toj temi.Štetne posljedice po zdravlje, rekla je, uključuju mnoge bolesti životnog stila, poput dijabetesa, gojaznosti i srčanih problema. Prekomerno spavanje, u kombinaciji sa slabom fizičkom aktivnošću, povezano je i s povećanim mortalitetom.
Važno je napomenuti da su svi podaci prikupljeni ovim istraživanjima opservacioni, što znači da su dobiveni posmatranjem ljudi s različitim obrascima spavanja i upoređivanjem zdravstvenih posledica. Istraživanjima se nije eksperimentalno produžavao san, što znači da eksperimentalnih podataka koji bi povezali prekomerno spavanje s povećanim mortalitetom zapravo nema.
„Problem s interpretacijom teze da je predug san loš leži u tome da ne znamo zbog čega oni koji prekomerno spavaju imaju loše ishode. Možda spavaju predugo zato što imaju neki medicinski problem koji traži duži san”, izjavio je dr Džejmi Zajcer, stručnjak Univerziteta Stanford. Većina lekara se slaže s tim da bi moglo biti drugih činilaca koji povezuju predug san s negativnim ishodima, ali nije jasno koji su to. „Najverovatnije objašnjenje jeste da postoji neko stanje bolesti koje dovodi do prekomernog spavanja, a ne obratno. Ali bez dokaza dobijenih eksperimentima, to je pomalo pitanje kokoške i jajeta”, tvrdi dr Vilijam Kilgor sa Univerziteta Arizona.
Dobro je to što predug san najverovatnije sam po sebi nije štetan. Stručnjak za probleme spavanja dr DžejmsVer s Medicinskog fakulteta Istočna Virdžinija tvrdi da je nemoguće predozirati se spavanjem. „Osoba će, umesto toga, ležati budna u krevetu ili će jednostavno ustati.”Svakoj osobi treba drugačija dužina sna da bi normalno funkcionisala. „Većini odraslih preporučujemo sedam do osam sati sna, no sposobnost da pojedinac ostane koncentrisan i funkcionalan ceo dan, posebno nakon obroka, dobar je indikator dužine spavanja”, kazala je dr Vivijen Abad, stručnjakinja sa Stanforda. I konačno, promene u obrascu spavanja mogu vam pomoći da otkrijete potencijalne promene vašeg zdravlja.
„Ako vam treba više od sedam sati sna za delotvorno funkcionisanje ili vam se količina sna dramatično povećala, možda bi to trebalo da kažete svom lekaru. Više sna vam samo po sebi neće naštetiti, ali možda to ukazuje na neki drugi problem”, pojasnio je dr Kilgor.
(Izvor Indeks)
