SRICANJE ISTORIJE

PREMIJER SA SORBONE

Filip Hristić (Vikipedija)

Smatra se da je Filip Hristić, kao prvi premijer druge vladavine kneza Mihaila (mada je na toj funkciji bio samo godinu dana), postavio pravne osnove vlasti koja je mladom Obrenoviću omogućila da se oslobodi turskog patronata i krene ka evropskom državnom i društvenom ustrojstvu.

Nove vrednosti su utemeljene na kontinuitetu. Bez negovanja onoga što je pozitivno nema napretka. To je jedan način prosuđivanja. Od kraja Drugog svetskog rata, najuticajniji krugovi, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, smatrali su, pa i propisivali, da sve staro treba odbaciti, da nove vrednosti treba stvarati od nule, uključujući i ljudski faktor – stvoriti novog čoveka koji će stvoriti novo pravednije društvo. Takav način promišljanja i prakse doveo je do toga da su mnogi značajni ljudi potpuno zaboravljeni.

Iskustvo i delo tih ljudi moglo bi da pomogne u hvatanju koraka sa kulturnim i civilizacijskim vrednostima doba u kome živimo. Ko sledi njihov primer manje luta.Čini se da smo (skoro svi) smetnuli s uma da je Srbija na početku druge vladavine kneza Mihaila (1860-1868) dobila predsednika vlade (1860-1861) i ministra spoljnih poslova koji je bio doktor prava sa ugledne Sorbone.

Možda bi neko cinično mogao da zaključi ‒ jedan ko nijedan, slučajnost! Ili ‒ ni doktor sa Sorbone nije mogao civilizovati Srbiju. Šta bi on, kao takav, mogao da radi u divljoj Srbiji?

Filip Hristić je doktorirao pravne nauke
na Sorboni 1848. U Parizu je boravio od 1841.
do 1848. sa kraćim prekidom (1846). Školovanje
je započeo u Beogradu kod poklisara Đoke
(Đorđe Klidis), a nastavio u Kragujevcu.

Sa sadržajnim i složenim životom Filipa Hristića (1819-1905) ko želi može da se upozna u monografiji Jelene Paunović „Filip Hristić” (Beograd, 2015), koja je njena doktorska disertacija. Za ovu priliku izdvojićemo samo nekoliko biografskih činjenica koje bi mogle da posluže kao podsticaj. Filip Hristić je doktorirao pravne nauke na Sorboni 1848. U Parizu je boravio od 1841. do 1848. sa kraćim prekidom (1846). Školovanje je započeo u Beogradu kod poklisara Đoke (Đorđe Klidis), a nastavio u Kragujevcu.

Veliku školu (gimnaziju) završio je 1836. U klasi je bilo 15 učenika, najbolji su bili Dimitrije Crnobarac i Filip Hristić. Prvu klasu kragujevačkih đaka knez Miloš je postavio u državna nadleštva kao praktikante. Filip je dobio mesto u beogradskom sudu (magistratu). I gospodar Miloš je znao da pismeni ljudi moraju da obavljaju važne poslove, bez školovanja to nije bilo moguće. Skromni počeci, u dobrom smeru.

Sorbona (Vikipedija)

U želji da nauči strane jezike i da se dalje obrazuje, sa svojim drugom Stojanom Jovanovićem Lešjaninom, u avgustu 1939. napisao je molbu Prvom namesništvu da o državnom trošku bude poslat na školovanje u inostranstvo. Bilo je to vreme prve vladavine kneza Mihaila od 1839. do 1842.

Vlada je odobrila državnu stipendiju. Državni savet je odlučio da na školovanje u Beč pošalje desetak državnih pitomaca. Prednost su dobijali oni koji su bili siromašniji. Stipendija je iznosila 200 talira godišnje, što je bilo nedovoljno za osnovne potrebe. Pitomce je na put poveo Josif Milovuk, trgovac iz Budimpešte, tada blagajnik u Ministarstvu prosvete.

Filip je u Beču učio grčki, latinski, francuski i nemački jezik. Oduševljavao se nemačkim jezikom i filozofijom i želeo je to da studira. Državne stipendiste u Beču je nadgledao Vuk Karadžić. Nije bio zadovoljan njihovom disciplinom jer nisu želeli da ih bilo ko kontroliše. Pisao je negativne izveštaje i tražio da umesto njih pošalju druge.

Knez Mihailo je 1841. odlučio da svog sekretara Jovana Marinovića pošalje u Pariz da usavrši svoje znanje francuskog jezika i izuči diplomatsku struku.

Jovan Marinović i Konstantin Nikolajević došli su u Beč sa rešenjem ministra prosvete i Hristića poveli u Pariz. Njima se u Parizu novembra 1842. pridružuju Dimitrije Crnobarac i Kosta Magazinović. Tako je u Srbiji nastajala evropski školovana elita toga doba, čiji uticaj i delovanje nisu suštinski poznati široj javnosti.

Smatra se da je Filip Hristić, kao prvi premijer druge vladavine kneza Mihaila (mada je na toj funkciji bio samo godinu dana), postavio pravne osnove vlasti koja je mladom Obrenoviću omogućila da se oslobodi turskog patronata i krene ka evropskom državnom i društvenom ustrojstvu.

(Dragan Kolarević, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar