Srpska akademija nauka i umetnosti sa velikom žalošću obaveštava javnost da je njen dugogodišnji predsednik i član Nikola Hajdin (Vrbovsko, 1923) preminuo u sredu, 17. jula 2019. godine u Beogradu posle kraće i teške bolesti. Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji.
Nikola Hajdin, čuveni srpski inženjer građevinarstva, za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.
Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu položio je doktorat tehničkih nauka 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored toga, bio je gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971-1973) i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.
U toku profesionalne karijere akademik Hajdin je obavljao čitav niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima.
Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.
Pored toga, bio je inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.
Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u teoriji elastičnosti i teoriji konstrukcija i na radove iz teorije tankozidnih nosača. Njegov naučni interes poslednjih godina su predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj. Naučni opus akademika Nikole Hajdina podrazumeva preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.
Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija. Iz velikog opusa ovih ostvarenja izdvajamo: železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979); drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučnu branu „Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.
Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011).
(Izvor Sputnjik)
(Razgovor sa akademikom Nikolom Hajdinom možete OVDE pročitati)
