MEĐU IZMEĐU

PRETNJA ŽIVOTU NA ZEMLJI?

2.058 pregleda
NASA

Unutrašnjost naše planete sastoji od više slojeva (crtež dole). Jezgro (počinje na oko 3.000 kilometara od površine) čine dva dela: spoljne (tečno) i unutrašnje (čvrsto). Kad kažemo tečno, znači da je žitko i da teče preko unutrašnjeg, čvrstog. To ima izuzetno važne posledice po nas i po ceo život, jer tako jezgro stvara magnetno polje. A magnetno polje je važno jer nas štiti od solarnih vetrova i naelektrisanih čestica itd. Odsustvo magnetnog polja bi moglo izazvati mutaciju živog sveta, sterilitet i izumiranje pojedini vrsta.

Minulih dana stigla je vest iz Kine da su istraživači Pekiškog univerziteta otkrili da je brzina kretanja Zemljinog jezgra opala, a usporavanje je započelo 2009. godine. Ali ne samo što je usporilo kretanje, nego je gotovo prestalo da se okreće, čak i da se kreće unazad.Na prvi pogled, to bi trebalo da uključi alarm zato što ovakva promena kretanja dovodi do smanjenja, pa i ukidanja magnetnog polja. Međutim, istraživači kažu da je zasad sve u redu i da nisu primećene nikakve štetne posledice.

Kretanje Zemljinog jezgra dešava se pod uticajem unutrašnjih sila, kao što su pomeranje magmatskih masa, konvekcijski tokovi u jezgru i elektromagnetne sile. Sve to stvara nekonstantne sile na jezgru koje dovode do promene smera i brzine rotacije u odnosu na brzinu i smer rotacije planete.Procesi kao što su difuzija, konvekcija i toplotni prenos u astenosferi i litosferi utiču na raspodelu unutrašnjih struja u Zemljinom jezgru i potencijalno izazivaju promene u njenom pravcu i smeru rotacije.

Promene smera i pravca rotacije jezgra su, takođe, rezultat uticaja različitih unutrašnjih i spoljašnjih sila na Zemlju. Unutrašnje sile uključuju interakcije s tečnim jezgrom i stvorene su dodirom jezgra i omotača, dok su spoljne sile rezultat uticaja Meseca i Sunca. Mora se napomenuti da jezgro zapravo nikada ne može da se zaustavi i da ne rotira sa Zemljom kao kruto telo. Takođe se mora napomenuti da geomagnetizam nema veze sa prisustvom gvožđa u jezgru. Zemljina unutrašnjost je mnogo viša od Kirijeve tačke, a to je temperatura iznad koje materijali gube svoje feromagnetne osobine. Kirijeva tačka gvožđa je 1.043K, kobalta 1.388K, nikl 627K, pa prema tome ti metali na ovim i višim temperaturama nemaju feromagnetna svojstva.U suštini, konkretan razlog još nije precizno definisan jer je pomenuti proces veoma složen.

(Astronomski magazin)

O autoru

administrator

Ostavite komentar