DIGITALNI DOMOROCI

PROCESORSKI O.K. KORAL

Najbrži na svetu (IBM)

Nedavno su se SAD vratile na čelo „superkompjuterske kolone” svojim najnovijim izdankom – „samitom” (IBM Summit), sa još četiri takmaca među vodećih deset. Kako najnoviji predvodnik izgleda?

Na procesorskom bojištu besni surova bitka, a nigde ni mrtvih, ni ranjenih. Iako neuništivi, stradaju jedino bitovi i bajtovi, u prenosnom smislu; suparnički ih nadmaše u broju i brzini, i tako potisnu s vodećeg mesta. U međuvremenu je, naime, protivnik uveo u borbu nove sveže hiljade milijardi. Ko to, u svari, ratuje?

Dve najmoćnije zemlje, Kina i SAD, utrkuju se čiji će superračunar biti najbrži (čitaj: najmoćniji) u obradi podataka. Ali to samo neupućenome tako izgleda, jer se nemilosrdno nadmeću koja će preuzeti digitalno vođstvo u svetu, a to znači biti i u svemu drugome neprikosnoveno prva. Svekoliki uspeh u 21. veku (pa i u prethodnome) meri se tehnološkom nadmoćnošću, potpomognutom naučnim napretkom.

Prvi superkompjuteri uvedeni su šezdesetih godina 20. stoleća; u početku ih je proizvodio Simor Krej (Cray Research), kasnije se pojavila kompanija „Kontrol data”, a potom i druge, ispočetka isključivo američke.

Najednostavnije rečeno, to je digitalna mašina koja izvršava numerička izračunavanja najvećom mogućom brzinom, zahvaljujući najsavremenijom elektronici i računarskoj arhitekturi, čiju su upotebu nametnule pojedine naučne oblasti, kao što su fizika, astronomija, meteorologija itd. Početkom devedesetih pojavili su se supekompjuteri s hiljadama procesora, a do kraja decenije paralelni sa desetinama hiljada procesora (off-the-shelf) postali su svevažeće merilo.

Kada „samit” upregne sve svoje procesore,
dostiže brzinu od 200 petaflopsa –
to je 200 kvadriliona izračunavanja u
sekundi, što uveliko nadmašuje
doskorašnjeg prvaka iz Kine.

Sve do 2012. godine većinom su prednjačile SAD, kojima je u pet navrata Japan preotimao taj položaj, kada je na sam vrh zasela Kina. Ali nedavno su se SAD vratile na čelo „superkompjuterske kolone” svojim najnovijim izdankom – „samitom” (IBM Summit), sa još pet takmaca među vodećih deset. Kako najnoviji predvodnik izgleda?

Kada „samit” upregne sve svoje procesore, dostiže brzinu od 200 petaflopsa – to je 200 kvadriliona izračunavanja u sekundi, što uveliko nadmašuje doskorašnjeg prvaka iz Kine, nazvaćemo ga skraćeno „sunčana staza” (izvorni naziv: Sunway TaihuLight), koji ima 93 petaflopsa. (Petaflops označava izvršavanje milion milijardi računskih radnji s pokretnim zarezom – flops u sekundi ili 1015).

Istovremeno je sedam puta brži od svojeg zermljaka „titana”, zaposlenog u istoj ustanovi – Nacionalnoj laboratoriji Ouk Ridž. Slikovito rečeno, u stanju je da za sat vremena reši problem, za koji bi stonom računaru bile potrebne tri decenije neprekidnog rada.

Za hlađenje mu treba 4.000 galona (jedan
galon jednako 4,546 litara)vode u minutu,
a za napajanje električne struje koja
bi bila dovoljna za 8.100 domova.

„Samitovih” 4.608 servera, koji pokrivaju površinu dva teniska igrališta, poseduju više od 9.000 22-jezgarnih IBM-ovih procesora (Power 9) i više od 27.000 „Envidijinih” grafičkih procesora (Tesla V100 GPUs). Za hlađenje mu treba 4.000 galona (jedan galon jednako 4,546 litara) vode u minutu, a za napajanje električne struje koja bi bila dovoljna za 8.100 domova.

Osmišljen je da koristi veštačku inteligenciju i dubinsko mašinsko učenje da bi podržao, pored ostalog, istraživanja medicini, fizici i klimatologiji, između ostalih domena. Naučnici su ga već upotrebili za prvi egzabajtni proračun, a to milijardu milijardi izračunavanja u sekundi, što je on maltene dvostruko nadmašio – 1,88 puta u analizi milione genoma; ukoliko koristi mešivote veoma pouzdane proračune, može da domaši 3,3 egzabajta! Opremljen je sa više od 10 petabajta memorije, uparene brzim, širokopojasnim putanjama za efikasno kretanje podataka.

Nekolike zemlje, inače, teže dostizanju vrhunca u računarskoj moći, ali prvih deset mesta na listi TOP 500 superkompjutera (jun 2018) zauzele su četiri – SAD, Kina, Japan i Švajcarska, od čega prva ima šest, druga dva i treća i četvrta po jedan. Kina je i pre potiskivanja s vra najavila da će uskoro obelodaniti superračunar deset puta brži od svojeg do sada najbržeg („sunčeva staza”), koji je pao na drugo mesto.

Nasuprot delimično pozajmljenom naslovu iz kaubijskog filma „Obračun kod O.K. korala”, digitalni okršaj potrajaće ko zna koliko godine, naročito imajući u vidu najavu da će Kina 2030. biti prva velesila u veštačkoj inteligenciji.

Stanislav Ostrovski

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar