SKLAPANJE PAMĆENJA

PROČITANO TAJNO PISMO?

Wikipedia

Wikipedia

Misteriozno drevno linearno elamitsko pismo, koje se koristilo između 2300. i 1800. godine pre Hrista na području južnog Irana možda je konačno dešifrovano, iako su neki stručnjaci još skeptični. Moguće je da artefakti nisu nabavljeni na zakonit način.

Danas je očuvano samo oko 40 poznatih primera linearnog elamitskog pisma, zbog čega ga je teško u potpunosti dekodirati. No, naučnici u novom istraživanju tvrde da su u tome uspeli. Naime, drugi istraživači su ranije dešifrovali neke linearne elamitske natpise, a autori nove studije nadovezali su se na te prethodne radove upoređujući sistem pisanja u osam linearnih elamitskih natpisa s tekstovima pisanim na klinopisu.

Klinasto pismo je već dešifrovano. S obzirom na to da datira iz otprilike istog vremenskog razdoblja, verovatno sadrži imena istih vladara i njihove titule i koristi neke od sličnih izraza za opisivanje vladara. Stručnjaci navode da su putem te procedure otkrili što znače mnogi drugi simboli elamitskog pisma, no da je i dalje ostalo nepoznato oko 3.7 posto znakova. Naime, ovo pismo ima više od 300 simbola koji predstavljaju različite zvukove, poput znaka u obliku polumeseca koji zvuči kao pa”, piše Science Alert.

Naučnici u istraživanju navode da će u budućnosti biti objavljeno više prevoda celovitih tekstova. Arheolog Fransoa Dese sa Univerziteta u Teheranu i iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) odbio je da komentiriše ove rezultate.

Tim je preveo kratak tekst koji kaže: Puzur-Sušinak, kralj Avana. Božanstvo Insušinak ga voli.” Dodaje da svakoga ko se pobuni protiv Puzur-Sušinaka treba uništiti. Naučnici u istraživanju navode da će u budućnosti biti objavljeno više prevoda celovitih tekstova. Arheolog Fransoa Dese sa Univerziteta u Teheranu i iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) odbio je da komentiriše ove rezultate. Live Science je kontaktirao nekoliko drugih stručnjaka koji nisu bili povezani sa istraživanjem i zatražio njihovo mišljenje. Većina je ili odbila komentar ili nije odgovorila na vreme za objavu članka.

Međutim, asirolog Džejkob Dal sa Univerziteta Oksford izneo je svoje mišljenje i kazao da je sumnjičav prema nalazima. On proučava protoelamitsko pismo i nije se složio sa izjavom arheologa u studiji u kojoj se navodi da su protoelamitski i linearni elamski blisko povezani. Dodatno, brine ga što je tim pri svojoj analizi koristio natpise pronađene na arheološkom nalazištu Konar Sandal iz bronzanog doba, koje se nalazi blizu Jirofta, grada u Iranu.

„Ti natpisi imaju sumnjiva obeležja, možda se radi o krivotvorinama. Mada artefakti iz Konar Sandala ne pripadaju grupi od osam novih natpisa koji su bili ključni za dešifrivanje, upitna je činjenica da su ih uopšte koristili”, rekao je Džejkob Dal. Odakle potiču natpisi? Stručnjaci nisu o sigurni odakle potiče osam linearnih elamitskih natpisa. Sedam se nalazi u kolekciji Hušanga Mahbubijana, dok je osmi u kolekciji Martina Šojena, norveškog biznismena i kolekcionara.

Norveška policija je 24. abgusta 2021. zaplenila natpis u Šojenovom vlasništvu i stotine drugih artefakata u njegovoj zbirci. U izveštaju koji je u martu objavio Muzej kulturne istorije u Oslu navodi se da Šojen „nije uspeo dostaviti dokumentaciju o legalnoj nabavci iz Irana i da dokazi ukazuju na pljačku, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu”. U julu je Šojenova kolekcija kritikovala ovaj izveštaj i navela da su optužbe neosnovane. „Advokaturom se bavim više od 40 godina i pročitao sam ogroman broj izveštaja. Nikad nisam video neki koji je ovako slabo utemeljen”, izjavio je advokat Kato Šioc koji zastupa Šojena.

Fransoa Dese je 2018. napisao da mu je Mahbubijan rekao da su artefakti izvezeni u Evropu pre 1970. Iransko istraživanje sprovelo je metaluršku i hemijsku analizu artefakata iz Mahbubijanove zbirke i nije pronašlo dokaze o krivotvorenju. Istraživanje nazvano The Decipherment of Linear Elamite Writing objavljeno je u časopisu Zeitschrift fur Assyriologie und Vorderasiatische Archaologie.

(Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar