РЕВОЛУЦИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ

ПРОГРАМИРАНЕ УБИЦЕ РАКА

Илустрација (CC0 Pixabay)

Научници су користили генетски репрограмиране бактерије како би уништили туморе код мишева. Та иновативна метода могла би једног дана да доведе до терапије против рака која би борбу против те болести учинила прецизнијом и без нуспојава које изазивају конвенционални лекови.

Научници раде на развоју комерцијалног лечења, али успешност код мишева не гарантује да ће тако бити и код људи. „У будућности ћемо сигурно користити бактерије које се могу програмирати у лечењу. Мислим да у томе има пуно потенцијала”, рекао је др Мајкл Дуган из болнице у Бостону.

Ћелије нашег имунолошког система могу некад препознати и уништити ћелије рака без икакве подршке тела, али тумори се могу сакрити од имунолошког система уз помоћ гена званог ЦД47. Тај ген ствара протеин који је присутан на површини црвених крвних зрнаца. Имунолошке ћелије га виде и пролазе поред здравих црвених крвних зрнаца, пише „Вашингтон пост”, а преноси хрватски портал „Експрес”.

(Depositphotos/Sciencepics)

Са старењем црвена крвна зрнца губе протеине ЦД47. На крају их имунолошке ћелије више не пропуштају и уништавају старе ћелије како би направиле места за нове. Мутације у ћелијама рака могу да проузрокују укључивање гена ЦД47. Имунолошки систем тада те ћелије доживљава као безопасне што им омогућује да прерасту у опасне туморе.

Детектори рака

Последњих година научници су развили антитела која се могу везати за протеине ЦД47 на ћелијама рака. Тада имунолошке ћелије науче да препознају ћелије рака као опасне и агресивне, али стандардна антитела су велики молекули који се не могу убацити у велики тумор. А будући да се морају убризгати у крвоток та антитела заврше свуда у телу, узрокујући нуспојаве.

Уместо да се тело мишева преплави лековима, бактерије су извршиле циљане нападе на туморе. Захваљујући њиховој минијатурности, нанотела која су процурила из ћелија рака тело је брзо очистило.

Др Николас Арпаија, имунолог на Универзитету Колумбија у Њујорку и синтетички биолог др Тал Данино питали су се могу ли да искористе бактерије и окрену имунолошки систем против ћелија рака, али из тумора, а не изван њега. Обичне бактерије ће преузети туморе у телу и оне ће бити њихова уточишта од имунолошког система. Током 2016. године др Данино помогао је у изградњи бактерија које могу да створе лекове за борбу против тумора након што у њих уђу.

Бактерије не могу да стварају нормална антитела за ЦД47, али недавно су др Дуган и његове колеге развили малу верзију молекула названу нанотело. Не само да су оне довољно мале, него су и много потентније од конвенционалних антитела. Истраживачи су уметнули ген у бактерије и претворили их у фабрике нанотела. И њих пет милиона убризгали су у туморе на мишевима. Биле су програмиране да „почине“ масовно самоубиство.

Смањење нуспојава

Након што су се утабориле и мултипликовале, 90 бактерија се уништило и тако избацило нанотела. Она су се прилепила на протеине ЦД47 и туморске ћелије и тако им скинула заштиту. Комадићи мртвих бактерија излазили су из тумора и тако привукли пажњу имунолошког система који је напао ћелије рака. Унутар опкољеног тумора преживеле бактерије почеле су да се мултипликују. Када је њихова популација нарасла, већина је још једном извршила самоубиство и тако отпустила још један контингент нанотела и фрагмената. Двоструки напад може уклонити туморе у које су убризгани.

Ћелије рака и нервне ћелије (Depositphotos/Ralwel)

Када су др Дуган и његове колеге развили своје нанотело ЦД47, препознали су да је транспорт до ћелија рака пресудан за његову делотворност, али никад нису помишљали да ће га неко сакрити у микроскопском тројанском коњу. „Волим кад се догоди нешто овако, то је сјајна мала машина”, рекао је др Дуган.

Овај приступ има потенцијал да умањи нуспојаве лечења рака. Уместо да се тело мишева преплави лековима, бактерије су извршиле циљане нападе на туморе. Захваљујући њиховој минијатурности, нанотела која су процурила из ћелија рака тело је брзо очистило. Након што су бактерије убиле један тумор, остали тумори код мишева такође су се смањили. Могуће је да су бактерије помогле имунолошком систему и научиле да препознаје друге ћелије рака.

Људи као и мишеви?

Научници су у ранијим истраживањима показали да бактерије које мишеви прогутају могу стићи до њихове јетре и од тамо да нападају туморе. То је јако значајно откриће, јер се у јетри најчешће групише рак. Ако тако репрограмиране бактерије помогну ћелијама имунолошког система да препознају тумор у јетри, можда ће моћи да нападну рак и у другим деловима тела. Међутим, др Дуган упозорава како тако програмиране бактерије код људи не морају да буду тако снажне као и код мишева. „У основи имамо исти систем, али само у већој мери. То значи да се ствари не преносе тако делотворно од једног дела особе до другог”, каже он.

Нова студија показује колико је подручје синтетичке биологије узнапредовало последњих година, сматра Тим Лу, биолог и суоснивач фирме „Синлоџик”, која такође репрограмира бактерије да се боре против рака. „Ове ствари се не доживљавају као луде ствари за игру. Оне би потенцијално могле да пронађу свој пут до пацијената”, закључује он.

(Извор Спутњик)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар