ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

ПРОМАЈА ШКОДИ, НЕ УБИЈА

Wikimedia

Wikimedia

Многи су навикли да чешће проветравају своје домове у току и након пандемије, но уврежено је мишљење да су неке особе осетљивије на промају и верују да се због превелике циркулације ваздуха могу прехладити. Шта на то каже наука?

Да ли су утемељена упозорења попут овога: Затвори прозор! Промаја је и сви ћемо се прехладити! Лекари кажу да се не разбољевамо због промаје, већ од вируса. Но додају да излагање промаји утиче на наш организам тако што се на кожи и испод ње одвијају процеси који могу резултирати цурењем носа или укоченим вратом.

Промаја је повезана са тзв. индексом хлађења, односно субјективним осећајем ветровитом времена на кожи. Што је већа брзина ветра, то је осет за температуру нижи, односно потхлађивање је брже. Kада је температура пет Целзијусових степени испод нуле, а ви напољу и не дува ветар, ваше тело загревва танак слој ваздуха близу коже, објаснио је немачки оториноларинголог Томас Дајтмер, главни секретар Удружења за оториноларингологију и хирургију главе и врата.

Тај танки слој ваздуха изолује вас од хладноће. Но хладан ветар који дува растерује ту топлоту. Што јаче, тело брже губи топлоту и почињете осећати хладноћу. Тај се учинак појачава ако вам је кожа мокра, примерице од зноја, јер ваздух који струји утиче на брже испаравање влаге и тако брже односи топлоту из тела него ваздух који мирује.

Kада се површина вашег тела охлади на хладноме ваздуху, који осећамо као промају, крвни судови се сужавају, смањујући проток крви да би се смањио губитак топлоте из топле крви. То може утицати и на слузницу носа и грла. Промаја делује тако да их исушује, ослабљујући њихову имунитетску одбрану и чини вас осетљивијима на вирусе прехладе, протумачио је др Дајтмер. Ако сте здрави, нећете се разболети само зато што сте били изложени промаји.

Др Микаел Дег, члан Удружења оториноларинголога (BVHNO), помиње још једну могућу последицу промаје: укоченост врата, особито по топлом времену. „Уколико вам је вруће и седите испред вентилатора или врло близу клима-уређаја или отворите прозор док путујете аутомобилом, ваздух који струји преко ваше топле и неретко ознојене коже у неким случајевима може резултирати напетошћу у подручју врата, тврди Дег. И додаје да тело својом температуром увек настоји да се прилагоди условима у околини.На површини наше коже налазе се рецептори који мере температуру коже. Проблем с благом промајом је у тому што је разлика у температури врло мала, па терморецептори не успевају да је детектирати.

Тако се кожа хлади, али тело не реагује довољно брзо, што може утицати на сужавање крвних судова у пределу врата и последично довести до напетости мишића који се налазе испод. И шта онда учинити да вас промаја не убије? Пре свега укључујте вентилаторе по врло топлом времену само накратко и пазите да вам не буду преблизу. Да се не бисте потхладили од испаравања воде на кожи након пливања, одмах скините мокри купаћи костим.

И мада би вам могло годити кад бисте потпуно отворили прозоре аутомобила у којем се возите, а притом сте и знојави, радије немојте. А користите ли клима-уређај, немојте допустити да вентилација дува ка вама. Слободно проветравајте просторије и зими, када је напољу веома хладно. Уколико сте здрави, стручњаци препоручују да широм отворите прозоре на неколико минута да бисте омогућили улазак свежег ваздуха у просторију. Ако вам је притом хладно због ветра, одените накратко још један слој топле одеће или једноставно привремено изађите из просторије.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар