Mnogi su navikli da češće provetravaju svoje domove u toku i nakon pandemije, no uvreženo je mišljenje da su neke osobe osetljivije na promaju i veruju da se zbog prevelike cirkulacije vazduha mogu prehladiti. Šta na to kaže nauka?
Da li su utemeljena upozorenja poput ovoga: „Zatvori prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!”Lekari kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već od virusa.No dodaju da izlaganje promaji utiče na naš organizam tako što se na koži i ispod nje odvijaju procesi koji mogu rezultirati curenjem nosa ili ukočenim vratom.
Promaja je povezana sa tzv. indeksom hlađenja, odnosno subjektivnim osećajem vetrovitom vremena na koži. Što je veća brzina vetra, to je oset za temperaturu niži, odnosno pothlađivanje je brže. „Kada je temperatura pet Celzijusovih stepeni ispod nule, a vi napolju i ne duva vetar, vaše telo zagrevva tanak sloj vazduha blizu kože”, objasnio je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, glavni sekretarUdruženja za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata.
Taj tanki sloj vazduha izoluje vas od hladnoće. No hladan vetar koji duva rasteruje tu toplotu. Što jače, telo brže gubi toplotu i počinjete osećati hladnoću. Taj se učinak pojačava ako vam je koža mokra, primerice od znoja, jer vazduh koji struji utiče na brže isparavanje vlage i tako brže odnosi toplotu iz tela nego vazduh koji miruje.
Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnome vazduhu, koji osećamo kao promaju, krvni sudovi se sužavaju, smanjujući protok krvi da bi se smanjio gubitak toplote iz tople krvi. To može uticati i na sluznicu nosa i grla. Promaja deluje tako da ih isušuje, oslabljujući njihovu imunitetsku odbranu i čini vas osetljivijima na viruse prehlade, protumačio je dr Dajtmer.Ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji.
Dr Mikael Deg, član Udruženja otorinolaringologa (BVHNO), pominje još jednu moguću posledicu promaje: ukočenost vrata, osobito po toplom vremenu. „Ukoliko vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili vrlo blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji struji preko vaše tople i neretko oznojene kože u nekim slučajevima može rezultirati napetošću u području vrata”, tvrdi Deg. I dodaje da telo svojom temperaturom uvek nastoji da se prilagodi uslovima u okolini. „Na površini naše kože nalaze se receptori koji mere temperaturu kože. Problem s blagom promajom je u tomu što je razlika u temperaturi vrlo mala, pa termoreceptori ne uspevaju da je detektirati.”
Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može uticati na sužavanje krvnih sudova u predelu vrata i posledično dovesti do napetosti mišića koji se nalaze ispod.I šta onda učiniti da vas „promaja ne ubije”?Pre svega uključujte ventilatore po vrlo toplom vremenu samo nakratko i pazite da vam ne budu preblizu. Da se ne biste pothladili od isparavanja vode na koži nakon plivanja, odmah skinite mokri kupaći kostim.
I mada bi vam moglo goditi kad biste potpuno otvorili prozore automobila u kojem se vozite, a pritom ste i znojavi, radije nemojte. A koristite li klima-uređaj, nemojte dopustiti da ventilacija duva ka vama. Slobodno provetravajte prostorije i zimi, kada je napolju veoma hladno. Ukoliko ste zdravi, stručnjaci preporučuju da širom otvorite prozore na nekoliko minuta da biste omogućili ulazak svežeg vazduha u prostoriju. Ako vam je pritom hladno zbog vetra, odenite nakratko još jedan sloj tople odeće ili jednostavno privremeno izađite iz prostorije.
(Izvor Indeks)
