Pre bi se moglo govoriti da se kroz san ispolji bilo koja podsvesna želja, misao, strah, nada, dovoljno važna da se pojavi u snu u svom logičnom, realnom obliku ili u simbolima koji se mogu lakše ili teže interpretirati.
Prof. dr Dušan Popovac
Ako je celokupno čovekovo saznanje smešteno u kori velikog mozga, nemoguće je da se drži u svesti u svakom trenutku. Mogućnost vaskrsavanja pojedinih misli mimo kontrole svesnog (ega), što se dešava u snu, i njihovog slaganja, nekada potpuno logičnog, kao da je pod kontrolom svesnog, može imati neku od stvaralačkih i racionalnih ideja. Taj san je prognostički i stvaralački. Nažalost, nelogične i apsurdne misli, potpuno nevezane do besmisla češće su predmet snova…
Doduše, o toj „cenzuri sna” piše Frojd, ali sa nekog drugog aspekta, da je prisutna dok spavamo i prisiljava nas da iskrivimo pravo značenje misli u snu („latentni san”). Frojd zaključuje da je svaki san, osim dečjih snova iskrivljen i da mu pomoću tumačenja treba vratiti prvobitno značenje. Ne umanjujući izuzetnu autentičnost njegovih radova u razvoju opšte teorije snova, čini se da se u praksi ova teorija teško može održati: to znači da svest iskrivljuje „latentan san” i koja je to granica u dečijem uzrastu do koje se „ne iskrivljuje san”. Verovatno pubertet! Opštoj kritici su podvrgnuti i stavovi da su „snovi prerušeni izraz ispunjenja seksualnih želja”.
Pre bi se moglo govoriti da se kroz san ispolji bilo koja podsvesna želja, misao, strah, nada, dovoljno važna da se pojavi u snu u svom logičnom, realnom obliku ili u simbolima koji se mogu lakše ili teže interpretirati. Jer san nije opterećen spoljnjim svetom, niti pokoravanjem spoljnjeg sveta našim ciljevima. U snu smo potpuno bespomoćni, a istovremeno slobodniji nego u budnom stanju. Spavanje je jedina situacija kada smo zaista slobodni (From). From san naziva „poetičnim” i tako ga treba razumeti. Mentalna aktivnost za vreme spavanja ima logiku potpuno drugačiju od one u budnom stanju. Spavanje i budni život su dva polja (ili pola) ljudske egzistencije (I. Kovačević, Sociologija).
Okolnosti u kojima se čovek slučajno nađe mogu da utiču na sadržaj sna, (ponovo primer iz poezije. SAN U VOZU – U kušetu brzog voza/Pet žena a On sam./U snu mu se najlepša javi./Kao Eve pre učinjenog greha./Rajsku joj jabuku nudi./Ponada se da će je Zagristi./Ne dade sebi da se probudi).
Spavanje je prirodno stanje promenjenog stanja svesti (reducirane svesti) koje se u čovekovom životu naizmenično smenjuje sa stanjem budnosti. Ciklično se izmenjuju u regulisanom bioritmu. Kao što je poznato u spavanju se svi organi i organizam u celini nalaze u stanju smanjene intergracijske funkcije nervnog sistema. Spavanje daje telu priliku da se obnovi od dnevnih aktivnosti, iako je količina energije koja se uštedi spavanjem minimalna. U toku spavanja opšta aktivnost organizma je smanjena. Moramo spavati jer tako održavamo stalni nivo kongnitivnih sposobnosti, govor, pamćenje i razmišljanje. Za vreme spavanja izostaju reakcije na spoljne nadražaje, smanjena je aktivnost čula, smanjena je aktivnost skeletnih mišica, smanjena je aktivnost većine vegetativnih funkcija (brzina disanja, puls, krvni pritisak, lako smanjena telesna temperatura). Za razliku od vegetativne ravnosteže u miru, u snu lako preovlađuje parasimatikus. Smanjen je biopotencijal mozga pa i psihička aktivnost je značajno promenjena. Javlja se u obliku povremenih snova.
Šta bi se dogodilo ako ne bismo spavali. Jednostavno bismo mentalno teže funkcionisali sledećeg dana, onako, kao kada se cela noć provede u nespavanju, bili bismo nervozni, mrzovoljni, malaksali, osećali težak umor… Takođe koncetracija pažnje se bitno smanjuje… Smanjuje se i sposobnost racionalnog rasuđivanja i donošenja najrazumnijih odluka.
Koliko nam je spavanja potrebno? To je različito od osobe do osobe. Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi spavaju od 5 do 11 sati dnevno, a prosek je 7,75 sati. Prosto rečeno, koliko nam je sna potrebno: toliko da nam se ne spava tokom dana.
I životinje različito spavaju, najduže piton 18 sati, mačka, 12 a žirafa 1,9 sati..
San o poklonu tri paketa pelena može se tumačiti kao podsvesna želja sanjača. Jedanest godina je otac dve ćerke imao jednu unuku. Normalno je da je želeo da ima više unučadi. Ta skrivena želja je u podsvesti. Povremeno se poavljuje i u svesti, kao očevo razmišljanje.
Po nekim drugim mišljenjima, takva stremljenja, želje, poprimaju dublje značenje. One, po tim autorima, predstavljaju odgovor univerzuma na naše misli. To nauka još ne može da dokaže i pitanje je da li će ikada moći. U svakom slučaju, želja oca, skrivena u podsvesti, neiskrivljena dodatnim snovima, prikazala se u snu. Pelene su, očigledno, bile simboli novih beba. Nimalo složen, niti težak san za interpretaciju. Saznanje o tri nove bebe je u jednom danu, ali se san realizovao perspektivno u roku od 18 meseci.
Prekognitivnost snova je odvajkada okupirala čovekov duh, pa su se tumačenja u prošlosti često pojavljivala. Jedan od najpoznatijih primera te vrste jeste san o sedam debelih i sedam mršavih krava koji se pominje u Bibliji, a nagoveštavao sedam plodnih i sedam sušnih godina. Godine gladi… Ovaj zabeleženi proročanski san egipatskog faraona je, zahvaljujući tumačenju, spasio narod… Ljudi su blagovremeno ostavili dovoljno hrane da prežive nerodne godine.
Iz sopstvenog iskustva i iz iskustava pouzdanih prijatelja, autor je siguran u prekognitivne snove, snove koji nagoveštavaju moguće buduće događaje. Snovi mogu „prikazati” šta se može desiti ličnosti koja sanja, nekome u porodici, okruženju ili u društvu. Naravno, snovima se ne mogu neka događanja preduprediti. Snovi se neće uvek ni ispuniti u projektovanom događanju u snu. Ne samo zbog sna, nego i nemogućnosti sanjača da predupredi dešavanje za drugu ličnost, da izmeni stanje u društvu. Ponekad realizovanje nagoveštaja u snu, ukazane mogućnosti, ako su dobro protumačene simbolima sna, zavise i od aktivnosti sanjača nakon što je usnio san. Sanjač u snu postiže tri gola na fudbalskoj utakmici. Uoči sna razgovaralo se o potrebi da se obave tri krupnije kupovine. Idealna prilika, ne treba da se propusti! Realizovano je sve u istom tom danu.
Za prepoznavanje prekognitivnih snova bitno je iskustvo, ali pre svega, vlastita osećajna i intuitivna priroda čoveka. To se, drugim rečima, može nazvati osećajno-intuitivna sposobnost predosećanja budućnosti kroz snove ili u budnom stanju. Poznato je da su mnogi pisci i naučnici u snovima našli rešenja za sadržaje svoga stvaralaštva. Sanjanje je transmisija, uglavnom simbolična, aktuelnog događanja oko nas. Izraz želja, planova, ideja s kojima živimo. U snu se mogu projektovati simboli mogućih rešenja. Čak i ozbiljnih naučnih saznanja o čemu su već navedeni primeri (Nils Born i fisija jezgra atoma i Menedeljejev i periodni sistem elemenata).
Poznato je da je, tri dana pre atentata, američki predsednik Linkoln u sopstvenom snu video visoki posmrtni odar na kome je položen, i zaista na takvom odru će biti kasnije izložen u zapadnoj sali Bele kuće. Sve je bilo onako kako je prethodno video u snu.
Godinama je autor u svojim snovima, autor predviđao događaje na Kosovu i Metohiji. Beležio je sve te snove, želeo da ih se oslobodi, ali nije uspevao. Zato i govori da je Drenica, značajan deo Stare Srbije u kojoj je ponikao, i njegova sudbina. Svoj roman, autofikciju SNOVI I TRAGANJA, započeo je snom o Drenici. San je usnio u Tel Avivu u Izraelu. U Drenici je, inače, nastao antisrpski, antihrišćanski i neofašistički pokret Šiptara koji su sebe prozvati Albanci, što je jedno od četiri imena koje su imali u 20. veku.
Uoči izbora u Srbiji, 24. septembra 2000. godine, sanjao je da će ih Slobodan Milošević. Ujutru oko 7 sati obavestio je ćerku i zeta u Beogradu i kumove da će na izborima, tog dana,pobediti udružena opozicija.
San je bio sledeći: „Ogroman pas, izrazito dug, duži od medveda, smeđe boje, srednje visine, pognute glave, klati se u svojoj dužini i veličini, napušta jednu ogromnu, oblika amfiteatra, javnu prostoriju pod povicima razdragane publike (napolje, napolje, napolje) i kevtanjem nekoliko malih kučića sa obe njegove strane. Pas podvijenog repa u mrak zamače. Za sudbinu kučića (snevač!) se uplaši na pomisao da će ih veliki pas napolju rastrgnuti. Psići se srećno vratiše. Radosno skaču i ližu mu ruke.Sve se pretvara u opšte slavlje. Neke trke se održavaju. Pehari se dodeljuju. Prilaze mu nepoznati ljudi i poklon nude: – Ovo je novi lek za svaki bol. Smireno ih gleda i kaže: – Ništa ovo nije novo. Ovaj lek smo imali pre deset godina, ali ga nismo upotrebili.”
