VREMENSKA MAŠINA

PRVI RAČUNAR SVETA

1.433 pregleda
Mehanizam iz Antikitere (rekonstrukcija)

Mehanizam nazvan po istoimenom grčkom ostrvu, koji je podražavao astronomske cikluse, mogao je da nastane samo u okviru neoplatonizma. Da li je pred nama novo razumevanje istorije kulture?

aleksandar petrovic

Prof. dr Aleksandar Petrović

Mehanizam iz Antikitere je prvi poznati analogni računar koji u osnovi ima podražavanje astronomskih ciklusa. On pokazuje cikluse Sunčevog sistema, različite kalendare, mene i položaje Sunca i Meseca. Predviđa pomračenja Sunca i Meseca i položaje planeta. Otkriveno je da sadrži i olimpijski brojčanik koji pokazuje četvorogodišnji ciklus panhelenskih igara.

Na njemu je pročitan termin „stacionarna tačka”, što neposredno upućuje na koncept orbite planeta.

Preostale delove našli su na Uskrs 1900. godine ribari na rimskom brodu, potonulom kraj malog grčkog ostrva Antikitera, koji se nasukao između 80. i 60. godine stare ere s tovarom dobrim delom iz drugog veka stare ere. U njemu je nađen i nepoznati predmet pun zupčanika i brojčanika. Nazvan je Mehanizam iz Antikitere i danas je izložen u Narodnom arheološkom muzeju u Atini.

Danas se smatra da je osmišljen
i konstruisan u drugoj polovini
drugo veka stare ere kao deo tradicije
koja se povezuje sa Arhimedom.

Odmah po otkrivanju bilo je jasno da je reč o astrolabu ili planetarijumu, instrumentu za navigaciju ili sličnom sklopu, ali sve do pre nekoliko godina nije mogao da bude rekonstruisan. Nazvan je „prvi računar na svetu”.

Izvanredno umeće

Danas se smatra da je osmišljen i konstruisan u drugoj polovini drugo veka stare ere kao deo tradicije koja se povezuje sa Arhimedom. On pokazuje da je astronomska nauka tog vremena, koju oličavaju Aristarh, Apolonije, Hiparh, bila dovoljno snažna teorijska podloga na kojoj je mogao nastati takav uređaj.

Može se nagađati da ga je konstruisao Posejdon sa Roda, obzirom da i mnoštvo drugih nalaza na potonulom brodu potiču sa ovog ostrva. Po svemu sudeći kosmopolitska aleksandrijska kultura koja se širila od zapadnog Sredozemlja do Vavilona bila je plodno mesto za nastanak ovakvog uređaja.

Mehanizam iz Antikitere je
mogao da nastane samo u okviru
neoplatonizma koji je vladao
helenističkom kulturom tog vremena.

Ova kultura bila je toliko napredna da se nijedan približno složen mehanizam nije javio na Zapadu sledećih 1.300 godina. Zbog toga ovaj nalaz predstavlja ne samo izvanredan primer tehnološkog umeća u primeni astronomskih znanja već i pravi izazov za vladajuću sliku razvoja kulture i tehnologije.

Ona je opterećena trijumfalnim evolucionizmom koji je u svemu hteo da vidi razvoj od „nižih” do „viših” oblika, u čemu se previđalo da su mnoga znanja i umenja nastajala „ispred svog vremena”. Nauka i tehnologija videle su se kao posledica prosvećenosti ne primećujući da je njihov nastanak blisko povezan s renesansnom obnovom neoplatonizma i povratkom heliocentrične slike sveta.

Mehanizam iz Antikitere je mogao da nastane samo u okviru neoplatonizma koji je vladao helenističkom kulturom tog vremena. Pokušaj obnove neoplatonizma u Renesansi otuda je prirodno doveo do mogućnosti stvaranja sličnih mehanizama u Evropi.

Značaj ovog filozofskog okvira vidi se i po činjenici da je otprilike isto vremensko razdoblje proteklo od Aristarhovog utemeljena heliocentrične teorije do Kopernikove obnove koliko i od mehanizma iz Antikitere do prvog sličnog poznatog mehanizma u Evropi.

Kopernik je svoju teoriju razvio u Italiji u dodiru sa neoplatonizmom tog vremena tako da se po analogiji može pretpostaviti da se prvi složeni astronomski mehanizam na Zapadu javljaju iz sličnog misaonog i kulturnog kruga.

Naučni i tehnološki razvoj nalaze se u saglasnosti, ali njihov tok nije linearan, kao nalaže optimizam Prosvetiteljstva, već cikličan. Mehanizam iz Antikitere je važan dokaz u prilog ovoj tezi koja traži drugačije sagledavanje i pisanje kulturne istorije.

Otkrića i zaboravi

Tokom celog 20. veka brojni istraživači proučavali su ovaj mehanizam, ali nisu bili kadri da odgonetnu tačne funkcije i svrhu konstrukcije. Tek nedavno međunarodni istraživački tim, koristeći posebno napravljenu opremu, dolazi do bližeg rešenja tajne ovog instrumenta. Potvrđeno je da je Mehanizam iz Antgikitere mehanička analogija antičkog znanja o vasioni.

„Ne postoji instrument poput
ovog. Ništa slično ne nalazi se u
antičkim književnim i naučnim
spisima”. (Derek Prajs)

Otkriveno je da su na mehaničkim elementima ispisani termini poput „od Sunca”, „zrak”, „Venera”, kao i da ispisi sadrže brojeve povezane s trajanjem astronomskih ciklusa (na primer, broj jota teta – 19 koji označava Metonov ciklus i broj sigma kapa gama – 223 koji označava Sarosov ciklus pomračenja). Bio je to očito veoma usavršen astronomski uređaj koji je po svemu nadilazio naše ideje o tome šta je moglo postojati u poslednjim vekovima stare ere, jer je omogućavao praćenje i predviđanje astronomskih događaja u dan i sat.

Imajući u vidu ovako verno preslikavanje teorijskog znanja u mehanički model ne treba da nas zbuni začuđenost jednog od prvih istraživača mehanizma. „Ne postoji instrument poput ovog. Ništa slično ne nalazi se u antičkim književnim i naučnim spisima. Nasuprot tome, sve što znamo o nauci i tehnologiji helenističkog razdoblja vodi nas zaključku da takav uređaj nije mogao da postoji”.

Ove reči istoričara nauke Dereka Prajsa uveravaju nas da se ne nalazimo samo pred tehnološkom već pre pred zagonetkom istorije i kulture. Da je pre nego što je nađen, neko izašao sa idejom da je nešto takvo moglo postojati bez sumnje bi njegova tvrdnja bila odbačena. Istoriografi su bili više nego ubeđeni da je helenistička kultura razvijala filozofiju i matematiku dok je tehnologiju smatrala vulgarnom.

Sasvim je verovatno da ovako skoro savršeno izrađena naprava visoke konceptualne i zanatske složenosti nikako ne može da bude unikat. Mora da je postojalo mnogo ovakvih i sličnih uređaja koji su se nalazili po palatama, školama, kućama… On je očito deo jedne visoke, ali potpuno zaboravljene kulture jer su rimski, arapski, vizantijski pisci listom propustili da nas obaveste o postojanju ovako savršenih dela ljudskog duha.

Posebno je važno da složenost mehanizma svedoči o bliskosti teorijskog znanja i zanatskog umeća, o snažnoj kulturnoj integraciji koja je omogućila preslikavanje astronomske teorije u mehaničke uređaje. Ako je tako, pred nama se nalazi zadatak novog razumevanja istorije kulture koja neće biti usiljeni marš napretka već ciklus blistavih otkrića i politike zaborava.

U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu je 2011. upriličena izložba dr Eftimiosa Nikolaidisa, istraživača u Institutu za neohelenske studije Nacionalne fondacije za naučna istraživanja iz Atine, i dr Aleksandra Petrovića, profesora teorije kulture i civilizacije, pod nazivom Mehanizam iz Antikitere – novi pogled na istoriju otkrića.

 

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar