MEĐU IZMEĐU

PRVI USPRAVNI MAJMUN

Ilustracija (Depositphotos/yusphoto85)

Ostaci skeleta drevnog majmuna, nađeni u bavarskoj glinenoj jami, navode na zaključak da su preci današnjih ljudi počeli da stoje uspravno milionima godina ranije nego što se do sada mislilo, naveli su naučnici.

 Međunarodni tim naučnika je naveo da je deo fosilizovanog skeleta muškog primata, koji je pre skoro 12 miliona godina živeo u vlažnim šumama na jugu Nemačke, veoma sličan kostima današnjih ljudi. U radu objavljenom u časopisu Nature, oni su izneli zaključak da je do sada nepoznata vrsta, nazvana Danuvius gugenmozi, mogla da hoda na dve noge ali i da se penje poput majmuna. To otkriće „postavlja fundamentalna pitanja o našem dosadašnjem razumevanju evolucije velikih majmuna i ljudi”, rekla je Madlen Beme, rukovodilac projekta.

Najpotpuniji kostur, odraslog mužjaka pokazuje da je životinja bila visoka oko jednog metra, teška 31 kilogram i da je izgledala slično današnjem bonobou, podvrsti šimpanze 

Pitanje kada su majmuni razvili hod na dve noge okupira naučnike još otkako je Čarls Darvin prvi ustvrdio da su oni preci ljudi. Prethodni fosilni nalazi majmuna koji su hodali uspravno, nađeni na Kritu i u Keniji, bili su stari do šest miliona godina. Beme, zajedno sa naučnicima iz Nemačke, SAD, Kanade i Bugarske, ispitala je više od 15.000 kostiju pronađenih na arheološkom nalazištu Hameršmide, oko 70 kilometara zapadno od Minhena.

Sklapanje kostura

Od nađenih ostataka su uspeli da sklope cele skelete četiri primata koji su živeli pre 11,62 miliona godina. Najpotpuniji kostur, odraslog mužjaka, pokazuje da je životinja bila visoka oko jednog metra, teška 31 kilogram i da je izgledala slično današnjem bonobou, podvrsti šimpanze.

„Bilo nam je neverovatno kada smo shvatili koliko su neke kosti slične ljudskim, za razliku od kostiju velikih majmuna”, rekla je Beme. Naučnici su, zahvaljujući stanju nekoliko dobro očuvanih kostiju, uspeli da rekonstruišu kretanje Danuviusa i zaključe da je taj primat, iako je mogao da se rukama drži za grane i visi s njih, mogao i da ispravi na noge i hoda uspravno. „Ovo menja naše viđenje rane ljudske evolucije, da se sve dešavalo u Africi”, navela je Beme.

Za razliku od ljudi, Danuvius je imao snažan nožni palac kojim je mogao da se stopalom uhvati za granu i bezbedno hoda kroz krošnje. Fred Spur, paleontolog iz londonskog Muzeja prirodnjačke istorije, kaže da su nalazi uzbudljivi, ali da će verovatno biti tema mnogih debata, jer dovode u pitanje mnoge postojeće ideje o evoluciji. „Ovo je fantastičan materijal. Nesumnjivo će biti mnogo toga što će moći da se analizira”, rekao je Spur, koji nije učestvovao u istraživanju.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar