МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПУПИН, ЈЕЗЕРО И МАРС

Кратер Језеро (Wikipedia)

Нови Насин ровер слетеће 18. фебруара у кратер на Марсу, назван према градићу близу Мркоњић града

Јула претходне године, НАСА (Национална ваздухопловна и свемирска администрација) лансирала је ровер Perseverance (Истрајност) ка Марсу. За мање од месец дана, 18. фебруара, ровер ће слетети у Језеро, кратер на Марсу назван по истоименом насељу надомак Мркоњић града у Републици Српској.


Perseverance
(NASA’s MARS Exploration Program)

Интернационална астрономска унија (IAU) донела је конвенцију према којој додељује називе кратерима на Марсу. Kратери који су до 50 километара у пречнику, добијају називе по малим градовима, који имају до 100.000 становника. Према тој конвенцији, 2007. године овај кратер добио је назив Језеро. На већини словенских језика, назив кратера значи управо оно што је он некада и био.

Данас је Марс хладна и сува планета, али је пре више милиона година њиме текла вода, што даје наду да је на Црвеној планети некада било живота. Kратер Језеро широк је 45 километара и налази се тачно изнад Марсовог екватора. Одабран је као место слетања ровера, с обзиром да су научници закључили да је вода највероватније донела креч и минералне материје унутар овог кратера, на месту некадашње делте реке на Марсу. Откриће ових елемената биће и главни циљ мисије, у нади да су се некада давно, на Марсу развили живи организми.

Записи говоре да је радна група за номенклатуру планета, поред неколико других предлога, испрва хтела овај кратер да назове Столац. Међутим, одустали су због чињенице да је овај градић у БиХ претрпео оштећења током ратних деведесетих година. По свему судећи, коначан назив Језеро предложио је научник и вођа ове радне групе, др Bradford A. Smith.

Ровер је дизајниран с циљем да нам пружи информације о могућем животу ван планете Земље, као и да унапреди технологију за истраживање других планета. По повратку на Земљу, узорци из кратера Језеро пружиће драгоцене информације о Марсу и нашем Соларном систему за генерације које долазе.

За крај, битно је не заборавити да је један од оснивача НАСА био и велики српски научник Михајло Идворски Пупин. Учествовао је у оснивању NACA 1915. године, из које је проистекла НАСА. Такође je учествовао је у оснивању америчког друштва математичара и америчког друштва физичара.


Михајло Идворски Пупин, доле десно (
www.nasa.gov)

Лука Јаковљевић

О аутору

Stanko

1 коментар

Оставите коментар