„Pravac Srbija” je veoma originalna, stilski moguće i jedinstvena knjiga, od velike kulturološke važnosti, koja donosi neverovatno mnogo vrednih, korisnih podataka o istorijskim spomenicima, zdanjima, manastirima i crkvama, geografskim fenomenima, tradicionalnom graditeljstvu.
Miodrag Zupanc
Pred nama je izuzetno korisna i zanimljiva knjiga kojoj je teško odrediti žanr. Nije ni putopisna, nije ni turistička monografija, niti udžbenik, ne može se ubrojati u naučni rad.
Inženjer Rade Vesović, rođen je 1952. godine u Zemunu. Po završetku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, zaposlio se u „Iskri” iz Kranja, zahvaljujući poslu, putovao je širom Jugoslavije, imao prilike da ide i dalje, upozna evropske zemlje.
Naslovnica
Kao i svi mi, tadašnji stanovnici Jugoslavije znao je elementarne podatke o svojoj zemlji: Kada je i kako nastala, koja je reka najduža, koja planina najviša, gde je najstariji grad, najveće jezero…Ništa neobično, jer to svaki građanin patrota, bilo koje zemlje, mora i treba da zna. To je sastavni deo opšte i građanske kulture, o tome se saznaje u kući, potvrđuje u školi, prenosi na mlađe.
Nestankom bivše zemlje, prestala su da važe mnoga dotadašnja osnovna znanja. Našli smo se u Srbiji u kojoj, doduše, ne fale naglašene patriote i još glasniji nacionalisti, hvala bogu, ni normalniji građani svih profila obrazovanja i statusa, ne fali ni tradicija, ni mitovi, ni malo naduvane istorije, ali zapanjuće škripi u vezi sa elementarnim poznavanjem mnogo čega iz istorije, geografije, umetnosti, kulture, tradicije Srbije?!
Koja nam je sada najviša planina? Koja najduža reka? Najveće jezero? Najstariji grad? Najstarija crkva?
Na prvi pogled, izgleda da to u ovoj zemlji nikome nije važno, da se bez toga može, zažmurićemo na sopstveno neznanje, preturili smo mnogo preko glave i bez toga, pa možemo i nadalje?!
Na sreću, u Srbiji ima ljudi koji se ne mire sa neznanjem, osećaju značaj nedostatka, stalo im je da pronađu te odgovore. Jedan od njih je i Rade Vesović, pisac ove knjige. To mu je glavni motiv i motor pokretač za polazak na vikend putovanja i dugogodišnje tumaranje po raznim budžacima, poznatijim i manje znanim delovima zemlje, u potrazi za biserima svetske i naše baštine, usput zastajkujući pred velepnim pejsažima kojima naša zemlja obiluje.
Tipična stranica
Početne putokaze kretanja nalazio je na internetu, čak banalno, na prilično nepouzdanoj „Vikipediji”, na licu mesta dobijao ispravke i dopune koje su ga primorale da podatke proveri u stručnoj literaturi, da zaviri u radove Zavoda za zaštitu spomenika i kulture, Zavoda za zaštitu prirode, raznih odeljenja SANU, da dođe do zanimljive ostavštine vrhunskih naučnika i istraživača, na primer kultne knjiga Aleksandra Deroka „Srednjovekovni gradovi u Srbiji i Crnoj Gori”, koja ga je prosto zarazila da obiđe i preturi svaki i najmanji ostatak starih utvrda opisan u knjizi.
Početno zadovoljavanje ličnih pobuda za spoznajom Srbije, preraslo je u nešto mnogo ozbiljnije i opšte, podaci i fotografije su se nagomilale, odlučio je da ih podeli na internetu. Otvorio je sajt „Rutizam” i pozvao prijatelje i ostale zainteresovane da mu se priključe. I ljudi su došli, krug radoznalaca se širi, putuje se u manjim i većim grupama, sajt postaje sve posećeniji i korisniji. Baš to interesovanje i zahvalnost brojnih ljudi, nužno ga je teralo ka trajnijem zapisu, guralo u pravcu nastanka ove knjige: „Pravac Srbija”.
Rade Vesović je inženjerski tačan, strpljiv u pronalaženju, uporan da se uspentra i do teško dostupnih ruševina gradova, da gazi rečice ne bi li dospeo do napuštenih vodenica, kilometrima pešači do napuštenih naselja, do zaboravljenih spomenika, do raznoraznih čuda prirode za koje ni meštani ne znaju tačno gde se nalaze.
Pritom se ne razbacuje pisanjem, ne prenatrpava podacima, on zapise daje koncizno i precizno sa korisnim digresijama, putnim upustvima kako i kad stići, sa obaveznom mapom na kraju svakog poglavlja i QR kodovima za GPS snalaženje.
Knjiga je sjajan podsticaj za radoznale, ohrabrenje i onima sa plićim džepom za putovanje i upoznavanje domovine.
Vredno je istaći, da ovo delo obiluje izvanrednim autorskim fotografijama, prava je šteta što nisu štampane u većem formatu, ali za utehu, oni zainteresovani mogu ih videti na sajtu „Rutizam” u pravoj veličini i lepoti.
„Pravac Srbija” je veoma originalna, stilski moguće i jedinstvena knjiga, od velike kulturološke važnosti, koja donosi neverovatno mnogo vrednih, korisnih podataka o istorijskim spomenicima, zdanjima, manastirima i crkvama, geografskim fenomenima, tradicionalnom graditeljstvu, kulturi i običajima naše zemlje. O tome bi morao svako od nas da zna.
Na kraju, ako je treba nekako odrediti ovo delo Radeta Vesovića, definisao bih je kao: knjigu putovanja i saznanja. Dakle, pred vama je dobronamerna preporuka, pokrenite se, „Pravac Srbija” je pouzdan putokaz.
