ARGUSOV POGLED

QUO VADIS, HOMINE?

Večna opomena: Hirošima (Vikipdija)

Večna opomena: Hirošima (Vikipdija)

U relativno kratkom vremenu intelektualnog sazrevanja naša civilizacija je došla do brojnih spoznaja, tako da joj sada ne nedostaje znanje, već mudrost. U čudesnoj slici sveta koju je čovek spoznao, on je sebi ostao najveća nepoznanica i kazna.

Prof. dr Vladimir Ajdačić

U prošlom milenijumu odigrale su se dve velike tehničke revolucije do kojih su dovela otkrića parne mašine (Džems Vat, 1736-1819) i polifaznog sistema proizvođenja, prenošenja i korišćenja električne energije (Nikola Tesla, 1856-1943). Zatim je na scenu stupila nuklearna energija, oslobođena u vihoru Drugog svetskog rata (Enriko Fermi, Čikago, decembar 1942). Dve atomske bombe bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki avgusta 1945. najavile su čovečanstvu mogućnost bliske apokalipse.

„Nuklearne vatre” već su
za sobom ostavile toliku
količinu radioaktivnog otpada
(aktivnost veća od 1023 bekerela)
da ta radioaktivnost premašuje
zbir prirodne iz Zemljine
atmosfere, hidrosfere i tla.

Dok je u ranijim milenijumima „smak sveta” mogao da bude izazvan samo gromadnim nebeskim telima, proteklih šezdesetak godina čovek je ovladao takvim moćima da sam može da presudi životu na planeti, da ga zatre u vremenu merenom danima, sedmicama ili mesecima. Njegov prst sad stoji na nuklearnom „obaraču”, a nova još strašnija oružja usavršava.

Deluje zaprepašćujuće da se moderna civilizacija našla u takvom položaju posle 20. veka, stoleća grandioznih prodora nauke zahvaljujući kojima je čovek premostio krajnje međe realnog sveta, izgradio jedinstveni misaoni most između elementarnih čestica i Svemira. U čudesnoj slici sveta koju je čovek spoznao, on je sebi ostao najveća nepoznanica i kazna.

Tone nervnih otrova

Izgleda da je veliki nemački matematičar Karl Gustav Jakobi (1804-1851) pogrešio, donekle, iskazavaši bespogovornu veru u to da je osnovni cilj nauke da oplemeni ljudski duh. Vreme prošlo i sadašnje pružaju brojna svedočanstva zloupotrebljvanja nauke. Procep između čovekovog misaonog i duhovnog razvoja sve više se širi i ne vidi se kraj takvom toku. Urušavanje antičkih ideala harmonije u odnosu čoveka prema ljudskom rodu i Prirodi odvija se sve brže i brže u postojećem svetu usmerenom ka sticanju materijalnih dobara, postizanju ekonomske, političke i vojne premoći. Cena ovakve orijentacije postala je i za planetu Zemlju.

Četiri pramaterije Starih Grka: zemlja, vazduh, vatra i voda, nesumnjivo neophodne za život, u kratkom razdoblju su u visokom stepenu degradirane i/ili postale nedostatne čoveku i ostalim živim bićima. U mnogim velikim gradovima vazduh je zagađen, a voda nije za piće. Dobar deo tla je kontaminiran teškim metalima, štetnim organskim materijama ili je učinjen neupotrebljivim za obradu i život na njemu.

„Nuklearne vatre” već su za sobom ostavile toliku količinu radioaktivnog otpada (aktivnost veća od 1023 bekerela) da ta radioaktivnost premašuje zbir prirodne iz Zemljine atmosfere, hidrosfere i tla (do dubine od nekoliko desetina metara)!

Pored stalne degradacije životne sredine, do koje dovodi nezasito potrošačko društvo, povremeno se izvode suludi eksperimenti i dejstva, najčešće vojne prirode. Setimo se samo nekih: proba atomskog oružja, eksplozija nuklearnih bombi u Van Alenovom magnetnom prstenu koji okružuje Zemlju (odmah po njegovom otkriću!), pregrevanja slojeva jonosfere  mikrotalasnim zračenjem (američko oružje HAARP za „rat zvezda”) i dejstvovanja municijom sa osiromašenim uranijumom. U magacinima velikih sila odložene su nebrojne tone višekomponentnih nervnih bojnih otrova kojima će se, skoro je izvesno, uskoro pridružiti još opasniji proizvodi genetičkog inženjerstva sa svojstvima selektivnog delovanja na izabrane protivnike! To je, razume se, samo ono što je šire poznato.

Globalna kontrola svesti

Uveliko se radi na globalnoj kontroli ljudske svesti i mišljenja putem propagande, nametanja određenog načina života i korišćenjem tehničkih sredstava (HAARP i sl.). Već se nazire polarizacija sveta na mali broj zemalja s veoma imućnim i dugovečnim ljudima koji će vladati planetom (software čovečanstva!) i onih drugih s brojnim, siromašnim i kratkovečnim ljudima (hardware) koji će služiti moćnicima kao najamna radna snaga I kada budu postojali inteligentni roboti.

Bacimo samo pogled na strukturu
mikrosveta koja nas svojom
„šarom” neodoljivo podseća
na pirotski ćilim naših baka.

U mnogim pojedinačnim slučajevima, bilo u strukturi stvari ili u prirodnim pojavama, otkriva se postojanje čiste harmonije ili, pak, haosa, a negde i prožimanja njihovih dejstava. Stoga je još Demokrit smatrao čoveka produktom igre nužnosti i slučajnosti. Na naše čuđenje, svuda – kako u slučaju harmonije, tako i haosa – otkrivamo „prisustvo” matematike! Zato nam se nameće pitanje zbog čega ona tako čudesno objašnjava postojeće strukture i zbivanja u Prirodi?

Otuda neki zaključuju da postoji nešto dublje u pojavnom svetu što još nismo ili nikada nećemo dokučiti. Još je Stare Grke privlačila harmonija u Prirodi. U geometriji oblika, nebeskim sferama koje „sviraju” i umetničkim  delima velikih majstora, oni su otkrivali „božanski poredak” za koji, kao i za haos, mi danas raspolažemo većim obiljem primera. Bacimo samo pogled na strukturu mikrosveta koja nas svojom „šarom” neodoljivo podseća na pirotski ćilim naših baka.

 

Ne manje uspehe od onih postignutih u objašnjenju ustrojstva materije čovek je postigao i u otkrivanju postanja – geneza. Nastajanje prostor-vremena, prirodnih sila i elementarnih čestica neposredno posle „Velike eksplozije” predstavljaju prve akorde „svemirske simfonije” koja po novijim nalazima traje već 13,7 milijardi godina. Slika stvaranja sveta, pored toka događaja, pokazuje nam i neverovatnu granicu do koje doseže naše današnje teorijsko znanje (do oko 10-43 sekunde). Zahvaljujući istraživanjima pomoću akceleratora naelektrisanih čestica i izučavanjima nisko i visokoenergetskog zračenja koja dospevaju iz kosmosa, prikupljen je obilan činjenični materijal o dešavanjima u Svemiru u kratkom vremenu posle „Velike eksplozije” (Big Bang).

Iz ovoga bismo mogli da zaključimo da je čovek svojim umom ovladao beskrajima prostora i vremena. U relativno kratkom vremenu intelektualnog sazrevanja naša civilizacija je došla do brojnih spoznaja, tako da joj sada ne nedostaje znanje, već mudrost. Postojeći tok stvari – težnja ka globalizaciji i sve veća podela na bogate i siromašne, moćne i nemoćne, razaraju kolektivno biće naše planete – ljudski rod, i dovode u pitanje sam smisao života.

Nauka, umetnost i religija
u našem vremenu sve se manje
vrednuju u poređenju s
materijalnom dobiti.

Zbog pogubnog dejstva letalnog virusa profita u nauci u poslednje vreme  iščezava plodno tlo za velike ideje i  humanistička pregnuća. Sve više su na ceni fah idioti koji se uklapaju u kapitalističke proizvodne strukture.

Zato i najveća dostignuća do kojih se može doći, kao što bi bilo kako funkcioniše ljudska svest, bude strah od zloupotreba. Još je Nikola Tesla tražio više svetlosti, dobrote i samilosti. Za rešavanje izazova novijeg doba atomista Pavle Savić polagao je nadu u moć ljudskog razuma. Na drugoj strani, biolog Petar Martinović iskazao je veru u buđenje  instinkta opstanka ljudskog roda pred neposrednom katastrofom.

Teško je predvideti dalji tok zbivanja: da li će u skoroj budućnosti doći do osvešćenja čoveka ili ne. Vreme neumitno teče, svetska ekonomija zapada u nezapamćenu krizu – promene na bolje ne ukazuju se na vidiku. Eto  dovoljnih  razloga koji bi sve nas trebalo da podstaknu na razmišljanje i akciju pre nego što letalni virus profita završi svoj ludi pohod. Opšta prevaga materijalnog nad duhovnim preti zloćudnim raskolom čovekovog bića. Nauka, umetnost i religija u našem vremenu sve se manje vrednuju u poređenju s materijalnom dobiti.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar