Ljudi su u lucidnom snu rešavali matematičke zadatke i pričali sa naučnicima. Ispitanici su na pitanja odgovarali pokretima očiju ili već unapred dogovorenim pokretima mišića lica.
Već je i sam fenomen lucidnih snova dovoljno tajanstven sam po sebi, a sada je otkrivena još jedna nova dimenzija – interaktivno sanjanje, u kojem su ispitanici tokom sna komunicirali s naučnicima.Većina ljudi nije svesna kada sanja – da sanja, a mnogi se ujutro ni ne sećaju svojih dogodovština iz zemlje snova. No, ponekad se dogodi iznimna situacija i pojedinci se u toku sna osveste da to što se zbiva oko njih nije realnost, odnosno imaju takozvane lucidne snove. U toku lucidnih snova pojedinci ulaze u stanje svesti u kojem su svesni da sanjaju, a neki čak onda mogu kontrolisati što se događa u snovima.
„Otkrili smo da osobe tokom REM faze mogu da komuniciraju sa istraživačima i da imaju komunikaciju u stvarnom vremenu. Takođe smo dokazali da su ispitanici tokom sanjanja sposobni da razumeju pitanja i da daju odgovore.”
Mnogi nikada u životu nisu iskusili tako nešto, a većina onih koji to i dožive opisuju da se radi o retkom i spontanom događaju. Naučnici su tokom studije iz 2018. utvrdili da između 40 i 50% ispitanika nije nikada imalo lucidan san, 20% ga je imalo više puta u životu, ponekad i jednom mesečno, a izuzetno mali postotak je takve snove znao imati nekoliko puta sedmično.Oni koji svesno rade na tome da lucidno sanjaju razvili su neke tehnike pomoću kojih osveste da se radi o snu. Primerice, ako prstima začepite nos, u snu ćete uvek moći i dalje normalno disati kroz njega (jer zapravo to i radite dok ležite u krevetu). Nekima je ovo glavna metoda za raspoznavanje da li je to što se oko njih zbiva san ili java.
REM faza
Mnogo toga u vezi sa psihologijom sna i dalje ostaje misterija, uključujući razdoblje kada se javljaju brzi sinhroni očni pokreti, po čemu je cela faza dobila naziv (Rapid Eye Movements). Snovi obično nastaju za vreme REM faze. „Otkrili smo da osobe tokom REM faze mogu da komuniciraju sa istraživačima i da imaju komunikaciju u stvarnom vremenu. Takođe smo dokazali da su ispitanici tokom sanjanja sposobni da razumeju pitanja i da daju odgovore”, rekao je psiholog Ken Paler sa Univerziteta Nortvestern.
„Mnogi su smatrali da je tako nešto nemoguće, da će se ljudi ili probuditi kad im se postavi pitanje ili neće odgovoriti. Pogotovo nisu verovali da će na pravilan način shvatiti pitanja i odgovoriti na njih”, dodao je on.
Naučnici su u najnovijem istraživanju radili sa 36 ispitanika u četiri različite laboratorije. Jedan je dobrovoljac imao narkolepsiju i često je doživljavao lucidne snove, dok su drugi varirali u pogledu iskustva s lucidnim sanjanjem, piše ScienceAlert. Tokom najdubljih stadijuma sna, psiholozi su uspeli da komuniciraju sa učesnicima u studiji putem govornog zvuka, bljeskajućih svetala i fizičkog dodira. Spavači su imali zadatak da odgovore na jednostavna matematička pitanja, izbroje bljeskove svetlosti ili broj fizičkih dodira.
Odgovarali očima
Ispitanici su na pitanja odgovarali pokretima očiju ili već unapred dogovorenim pokretima mišića lica. Postavljana su im da-ne pitanja koja se odnose na njihovo poreklo i iskustva, zajedno s jednostavnim matematičkim zadacima poput sabiranja ili oduzimanja. Ispitanici nisu znali kakvu vrstu pitanja će dobiti pre nego što su pošli na spavanje.
Stručnjaci su probudili ispitanike koji su dali tačne odgovore da bi mogli da izveste o svojim snovima. Kazali su da su pitanja doživljavali kao da dolaze izvan sna ili kao da su stizala iz nečega unutar snova, poput radija.
Tačno su odgovorili na pitanja 29 puta, pet puta pogrešno i 28 puta dvosmisleno, odnosno trzajući očima ili mišićima na nejasan način. U 96 navrata nisu odgovorili na pitanja.Stručnjaci su probudili ispitanike koji su dali tačne odgovore da bi mogli da izveste o svojim snovima. Kazali su da su pitanja doživljavali kao da dolaze izvan sna ili kao da su stizala iz nečega unutar snova, poput radija.
Ovakva vrsta istraživanja mogla bi biti korisna za proučavanje funkcija snova i pamćenja. No mogla bi i pripomoći u lečenju poremećaja spavanja ili traumatičnih iskustava. „Ako vam neke stvari izazivaju jaku teskobu, možda biste hteli da se s njima suočiti u lucidnom snu i na taj način prevladati problem”, kazao je psiholog Mark Blegrouv sa Univerziteta Svonsi u Velikoj Britaniji.Istraživanje pod imenom Real-time dialogue between experimenters and dreamers during REM sleepobjavljeno je u časopisu Current Biology.
(Izvor Indeks)
