ЕКОСОФИЈА

РАДИОАКТИВНИ МЕД

123rf

Од 122 тестирана узорка меда, 68 је садржало уочљиве трагове радиоактивног изотопа, односно остатке атмосферских нуклеарних тестова током хладног рата.

Нова истраживања показују да се у америчком меду још увек налазе трагови радиоактивног отпада из нуклеарних испитивања спровођених педесетих и шездесетих година прошлог столећа. Пронађене количине радиоактивног изотопа, цезијума-137, испод су оних које се сматрају штетнима за људе, но њихово откриће ипак указује на то колико су дуготрајне последице нуклеарних експеримената.

Било је раздобља током којих смо у атмосфери тестирали стотине нуклеарних оружја”, рекао је прошле године геохемичар Џим Kаст са свеучилишта Вилијам и Мери у Вилијамсбергу. Цезијум-137 је нуспродукт нуклеарне фисије, који се често због нуклеарне контаминације околине може наћи у траговима у прехрамбеним производима. Kаст је до открића трагова тог изотопа у меду дошао сасвим случајно, након што је својим студентима 2017. године дао задатак за пролећне празнике. Да би им показао да радиоактивни отпад из нуклеарних испитивања средином 20. столећа и даље постоји у животној средини, Kаст је замолио своје студенте да донесу локално произведену храну из места где су провели празнике.

Kалијум и цезијум деле бројне атомске сличности, а кад биљке у тлу сиромашном калијумом не успеју да добију довољну количинуу жељеног хранљивог састојка, уместо тога апсорбоваће цезијум, чак и ако је нестабилне, радиоактивне природе.

Kао што је било очекивано, у разним узорцима воћа, орашастих плодова и других намирница откривене су врло ниски износи цезијума-137. Чак је и Kаст био изненађен резултатима тестирања меда који су студенти купили од пољопривредника из Северне Kаролине.Ишао сам да поново мерим јер сам помислио да се нешто догодило са складишрем или с мојим детектором. Након што сам поновио мерење, оно је опет показивало сто пута веће количине од било које друге хране”, рекао је Kаст. Да би схватили зашто се у меду налазе тако високи износи цезијума-137, Kаст и колеге кренули да тестирају узорке локално произведеног сировог, чистог и нефилтрираног меда широм источног дела САД.

Остаци хладног рата

Од 122 тестирана узорка меда, 68 је садржало уочљиве трагове радиоактивног изотопа, односно остатке атмосферских нуклеарних тестова које су током хладног рата спроводили САД, СССР и друге државе. Већина детонација збивала се изнад Маршалових острва у Тихом океану и Новаје Земље, арктичког архипелага на северу Русије. Нека тестирања спроводила су се у Новом Мексику и Невади. Стручњаци сматрају да је кумулативни учинак преко 500 детонација из тестирања ослободио више јонизирајућег зрачења у атмосферу него било који други догађај у људској историји.

Иако не можемо знати које су од свих тих експлозија одговорне за нуклеарни отпад који данас можемо наћи у храни широм САД, стручњаци могу објаснити како се тај изотоп могао толико раширити, пише Science Alert.

Високе количине цезијума-137 у меду, у порђењу с другим прехрамбеним производима, показују да се радиоактивни отпад концентрише на неуобичајен начин. Један од главних начина на који изотоп долази до тла су кише, но узорци меда с највећом количином радиоактивног изотопа долазе из подручја САД која нису међу онима с највише падавина.

Биљке користе цезијум?

Уместо тога, показало се да они узорци меда с највишим процентом цезијума-137 долазе из подручја САД с ниским износом калијума у тлу, који биљке апсорбују као извор хранљивих твари. Kалијум и цезијум деле бројне атомске сличности, а кад биљке у тлу сиромашном калијумом не успеју да добију довољну количинуу жељеног хранљивог састојка, уместо тога апсорбоваће цезијум, чак и ако је нестабилне, радиоактивне природе. На крају радиоактивни изотоп заврши у биљном нектару, који затим убиру пчеле и повећају његову концентрацију приликом израде меда.

Позитивна ствар тог истраживања јеста то да ниједна данас регистрована количина цезијума-137 у храни није штетна за људе. Међутим, пре неколико деценија тај отровни отпад био је свежији и потенцијално опаснији за људско здравље, а и за здравље других организама.Оно што данас налазимо је мали део зрачења које је било током 1960-их и 1970-их и не можемо са сигурношћу рећи има ли цезијум-137 икакве везе с падом броја колонија пчела”, рекао је Џим Kаст.

Истраживање названоBomb 137Cs in modern honey reveals a regional soil control on pollutant cycling by plants  објављено је у часопису Nature Communications.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар