ARGUSOV POGLED

RASPRODAJA BRAZILA?

Lula (Asia Times)

utisak da je u toku rasprodaja Brazila pod plaštom globalne zabrinutosti oko Amazona. Može li to sprečiti državnik iz zatvora?

 Pepe Eskobar

 Brazil je oduvek bio zemlja superlativa. Ipak, ništa ne nadmašuje trenutnu izopačenu situaciju: svetski državnik leži u zatvoru, dok je na vlasti klovnovski razbojnik čije ludorije predstavljaju pretnju za čitavu planetu.

U opširnom, dvočasovnom, ekskluzivnom intervjuu iz zatvorske ćelije u zgradi Savezne policije u Kuritibi, na jugu Brazila, bivši predsednik Luis Inasio Lula da Silva ne samo da je pred globalnim javnim mnjenjem ukazao na svoju nevinost u korupcionaškoj sagi pod nazivom „Autoperionica” (koju su potvrdili senzacionalni procureli dokumenti objavljeni na portalu „Intersept”), već je i istakao ambiciju da povrati status globalnog lidera. To će se dogoditi pre ili kasnije – u zavisnosti od predstojeće sudbonosne odluke brazilskog Vrhovnog suda, koji još zna za pravdu.

Zahtev za intervju podnet je pre pet meseci. Lula je razgovarao sa novinarima Maurom Lopezom, Paulom Moreirom Leićeom i sa mnom, a sva trojica smo bili tu u ime sajta Brasil247, a u mom slučaju i „Ejža tajmsa”. Nemontirani snimak razgovora, sa samo jednom kamerom koja je uperena ka Luli, objavljen je prošlog četvrtka, na dan intervjua. Potpuna, obrađena verzija, sa prevodom na engleski, koja cilja na globalno javno mnjenje, trebalo bi da bude objavljena do kraja nedelje.

Lula je vidljivo otelotvorenje Ničeove maksime: „Ono što te ne ubije, to te čini jačim”. Potpuno u formi (trči na pokretnoj traci najmanje dva sata dnevno), oštrouman, sa puno vremena za čitanje (najnovije što je pročitao bio je esej o Aleksandru fon Humboltu), pokazao je svoju prepoznatljivu širinu, domašaj i vladanje mnogim temama – s vremena na vreme služeći se stilom fantastičnog realističkog narativa Gabrijela Garsije Markesa.

Bivši predsednik živi u ćeliji od tri kvadratna metra, bez rešetaka, sa otvorenim vratima ispred kojih se uvek nalaze dva policajca i bez pristupa internetu ili kablovskoj televiziji. Jedan od njegovih saradnika, prepun političkih vesti, poslušno mu svakoga dana donosi olovku, a iz ćelije odlazi sa bezbroj poruka i pisama.

Intervju još više zadivljuje kad se postavi u kontekst doslovno zapaljive aktuelne brazilske politike, koja aktivno flertuje sa hibridnom formom poludiktature. Dok Lula čak i u zatvoru priča o osnovnim stvarima i očito oporavlja glas, predsednik Žair Bolsonaro je učinio da postane meta globalnog revolta zbog čega se naširoko smatra pretnjom za čovečanstvo koja se mora obuzdati.

Vrti se oko dana vatre
Presek sa Samita G7 u Bijaricu: u najboljem slučaju bila je to sporedna predstava, pričaonica u kojoj se navodno liberalni Zapad šepuri u raskošnoj nemoći da se bavi ozbiljnim globalnim problemema bez prisustva lidera Globalnog juga. A to nas dovodi do doslovno gorućeg pitanja amazonskih šumskih požara. U našem intervjuu, Lula je odmah prešao na stvar, istakavši apsolutnu odgovornost Bolsonarove glasačke baze.

Samit G7 samo je ponovio Luline reči, pri čemu je francuski predsednik Emanuel Makron naglasio da su nevladine organizacije i brojni sudski akteri godinama unazad postavljali pitanje definisanja međunarodnog statuta za Amazon – koji se zbog jednostrane Bolsonarove politike probio na vrh globalne agende. Pa ipak, ponuda lidera G7 o izdvajanju hitnog paketa pomoći u iznosu od 20 miliona dolara kako bi se pomoglo amazonskim zajednica da se izbore sa požarima, a zatim pokrenula globalna inicijativa za zaštitu ogromnih prašuma, jedva da predstavlja kap kiše u okeanu.

(Brazil je, nakon što je ovaj članak napisan, odbio pruženu pomoć od strane zemalja G7, a visoki zvaničnik je u ponedeljak francuskom predsedniku Makronu poručio da brine o „svojoj kući i svojim kolonijama”, izvestio je AFP. „Možda su ta sredstva potrebnija za pošumljavanje Evrope”, rekao je za novinski portal G1 Oniks Lorenconi Bolsonarov šef kabineta. „Makron ne uspeva da izbegne čak ni predvidljiv požar u crkvi koja je deo svetske baštine. Šta on namerava – da našoj zemlji deli lekcije?” Mislio je na požar u aprilu koji je opustošio katedralu Notr Dam. „Brazil je demokratska, slobodna zemlja koja nikada nije imala kolonijalističko i iimperijalističko ponašanje, što je verovatno na agendi Francuza Makrona”, rekao je Lorenconi).

Ono što je značajno jeste da američki predsednik Donald Tramp nije čak ni prisustvovao sednici G7 koja se bavila klimatskim promenama, ugroženošću biodiverziteta i okeana – i uništavanjem amazonskih prašuma. Nije ni čudo što je Pariz jednostavno odustao od izdavanja zajedničke izjave na kraju samita. U našem intervjuu, Lula je naglasio svoju značajnu ulogu na Konferenciji stranaka (COP 15), samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. godine. I ne samo to, on je ispričao priču o tome kako su tekli unutrašnji pregovori i kako je intervenisao da bi odbranio Kinu od optužbi SAD-a da je najveći svetski zagađivač.

Pepe Eskobar (sa šalom) i Lula da Silva (Ejža tajms)

Lula kaže: „Nije neophodno oboriti ijedno drvo u Amazoniji da bi se uzgajala soja ili vodila stoka na ispašu. Ako to neko čini, to je kršenje zakona – ali i zločin protiv brazilske ekonomije”. COP 15 je trebalo da unapredi ciljeve ustanovljene Kjoto protokolm koji su isticali 2010. godine. Ali samit je doživeo neuspeh nakon što su SAD – a za njima i EU – odbili da povećaju svoje projekcije smanjenja emisije CO2, kriveći lidere Globalnog juga.

U oštrom kontrastu sa Lulom, Bolsonarov projekat zapravo predstavlja nekreativno uništavanje brazilskih dobara, poput Amazona, a sve zbog interesa koje on zastupa. Bolsonarov klan sada optužuje vladin Kabinet institucionalne bezbednosti (portugalski akronim je GSI,) – što je ekvivalent Savetu za nacionalnu bezbednost – predvođen generalom Augustom Helenom zbog neuspeha u proceni obima i težine trenutnih šumskih požara u Amazoniji. Igrom slučaja, Heleno je svojevremeno stao u o odbranu doživotne kazne zatvora za Lulu.

Ali sve ovo nam ne kazuje čitavu priču – čak je i sam Bolsonaro optuživao nevladine organizacije za požare. Prava priča potvrđuje ono što je Lula rekao u intervjuu. Desetog avgusta grupa od 70 bogatih farmera, od kojih su svi bili Bolsonarovi glasači, putem „Vocapa” organizovala je „Dan vatre” u oblasti Altamira u ogromnoj brazilskoj državi Para.

Ovo se dešava u regionu sa najvećim brojem požara u Brazilu – opustošenom zbog agresivnih ruralnih privrednika koji masovno i u ogromnoj meri uništavaju šume; oni su uložili sredstva u okupaciju zemljišta i vode nemislosrdni rat protiv seljaka bezemljaša i malih poljoprivrednih proizvođača. „Dan vatre” je trebalo da podrži Bolsonarovu nameru da završi sa službenim nadgledanjem i ukine novčane kazne jednom od „B-ova” iz BBB lobija koji ga je doveo na vlast (reč je o lobi grupi čiji je kolokvijalni naziv Beef, Bullet, Bible odnosno govedina, meci, „Biblija”, a koja označava najmoćnije verske, poljoprivredne i vojne krugove u Brazilu).

Lula je očigledno bio dobro informisan: „Treba samo da pogledate u satelitske fotografije, da znate ko je vlasnik zemljišta i da sledite trag kako biste saznali ko je podmetnuo požar. Ako se vlasnik zemljiša nije žalio, ako nije otišao u policiju da im kaže da njegova zemlja gori, to je zato što je on odgovoran.”

Na putu sa papom
U Brazilu je možda na snazi zlokobna hibridna strategija iz postčinjenične ere. Dva dana nakon Lulinog intervjua, u predsedničkoj palati u Braziliji održan je istorijski ručak na kojem se Bolsonaro sastao sa svim vrhovnim generalima, uključujući i potpredsednika Hamiltona Mouraua. Nezavisni analitičari ozbiljno razmatraju tezu da je u toku rasprodaja Brazila pod plaštom globalne zabrinutosti oko Amazona, a da je ceo proces zamaskiran lažnom (Bolsonarovom) nacionalističkom retorikom.

To se uklapa u obrazac nedavne prodaje nacionalne kompanije za proizvodnju aviona „Embraer”, privatizacije ogromnih blokova rezervi nafte ispod sloja soli i izdavanje baze Alkantara za lansiranje satelita SAD-u. Brazilski suverenitet nad Amazonom je definitivno pod znakom pitanja.

Uzimajući u obzir obilje informacija u Lulinom intervjuu, da i ne pominjemo njegovu priču o tome kako zaista funkcionišu koridori moći, „Ejža tajms” će objaviti dodatne konkretne priče u kojima se pominju papa Francisko, BRIKS, Buš i Obama, Iran, UN i globalno upravljanje. Ovo je bio Lulin prvi intervju u zatvoru u kojem se osećao dovoljno opušteno da je mogao bezbrižno da priča o međunarodnim odnosima.

Bilo je očigledno da je Lula jedini mogući faktor stabilnosti za Brazil. On je spreman, a ima i spremnu agendu, ne samo nacionalnu, nego globalnu. Kaže da će čim napusti zatvor krenuti na put: želja mu je da se pridruži papi Francisku u globalnoj kampanji protiv gladi, neoliberalne destrukcije i uspona neofašizma.

Demonstrant protiv požara u Amazonu

A sad uporedite ovog istinskog državnika u zatvoru sa zapaljivim razbojinkom pogubljenim u sopstvenom lavirintu.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojanovic

Ostavite komentar