ПАНДОРИНА КУТИЈА

РАТОВИ МЕЊАЈУ КЛИМУ

Unsplash

Unsplash

Kолико климатским променама заиста доприносе војни сукоби? Тренутно на нашој планети их букти око четрдесетак.

На посао путујете бициклом, користите штедљиве сијалице и уопште уређаје који троше мало енергије, никада не летите авионом, ослањате се на обновљиве ресурсе и на сваки начин покушавате да смањите сопствени угљен-диоксид (CO2) отисак. Глобално загревање изазвано беспоштедним спаљивањем фосилних горива које би, судећи по извештајима Међувладног панела за климатске промене (IPCC) – ако средња глобална температура порасте за више од 1,5 степена, драматично изменило планету, не може се зауставити ако сваки појединац не покуша да смањи емисију угљен-диоксида, пише сајт Kлима 101.

И онда, с вечери, кад сте учинили све што је у вашој моћи, укључите вести и посматрате како се на другом крају света води – рат. Горе нафтна поља, гусенице тенкова покретаних дизелмоторима газе преко плодних поља, људи напуштају уништене домове, експлодирају бомбе на путевима, војни авиони у ниском лету надлећу села, а љути пламен гута погођене куће, док се дим над ратиштем подиже ка небу. И са њим, горе високо, расте концентрација угљен-диоксида.

Уз многа тешка зла која се рађају у оружаним конфликтима, најмање је испитано питање климатских промена до којих ратови доводе. У скорашњој анализи коју је направила организација Conflict and Enviromental Observatory (CEOBS) процењује се да је само у сукобима претходне 2020. године ослобођено 1.456 милиона тона угљен-диоскида. Ова количина CO2 потиче из пожара који су се догодили у ратним зонама (од којих су, истина, неки букнули и на сасвим мирнодопски начин), а сразмерна је годишњем отиску половине Европе (према Worldmeter подацима, већа је чак 35 пута од годишње емисије у Србији). Kолико климатским променама заиста доприносе ратови?

Kлиматски ратови

„Kлиматски рат” је честа синтагма кад се говори о глобалном загревању, јавља се у насловима књига, чланака и документарних филмова, али готово се никад не односи на ефекте које ратови имају на климу Земље, већ на напор да се човечанство убеди у нужност хитне климатске акције. Ова метафора је одавно и квантифкована – разорни ефекти климатских промена на економију су тако мерљиво упоређени с последицама које имају ратни сукоби.

У покушајима да се изгради аргументација која би била убедљива за велики број људи, пре 15 година написан је такозвани Штернов извештај који је у том тренутку представљао свеобухватну анализу последица глобалног загревања на светску привреду и економију, а донео је познато поређење да ће климатске промене до средине 21. века економију коштати колико један светски рат. Мада је ова информација нашироко коришћена, обратно никада није испитано – колико један светски рат утиче на климу на Земљи?

До извесног помака дошло је пре неколико година, када је у јеку мигрантске кризе на границама Европе постало јасно да уз друге локалне последице глобалног загревања, као што су регионалне промене климе, климатски екстреми, поплаве и суше, економске и политичке нестабилности, промена климе може да утиче и на појаву ратова. Kлиматске промене могу да учине олује јачим, таласе хладноће дужим, а залихе воде мањим. Међутим, да ли могу да изазову рат?”, објавио је Марк Фишети, аутор часописа Scientific American, први је јавно указао на истраживање које је повезало климу и рат у Сирији.

Наиме, у марту 2015. године, у престижној америчкој публикацији Proceedings of the National Academy of Science објављено је истраживање које је тада осветлило климатске промене из сасвим новог угла. Истраживање које је предводио Ричард Сигер са Универзитета Kолумбија показало је да су рат у Сирији и последично мигрантску кризу у највећој мери изазвале – климатске промене. Због тога је неко могао помислити да климатолози личе на човека са чекићем који у свему види ексер, али поменута студија је, на темељу вишегодишњих метеоролошких података, јавно отворила ово питање и подстакла низ сличних истраживања.

Наиме, у Сирији је у од 2006. до 2011. године забележен најдужи и најстрашнији период суше. Овакви екстреми су локална последица глобалног загревања која ће на Блиском истоку и на Медитерану бити све учесталија до краја века. Петогодишња суша у Сирији готово је уништила пољопривредну производњу у руралним срединама. То је довело до првог, иницијалног таласа миграција – од села ка градовима. Сиријски градови су постали уточишта и пре него што је рат почео. Избеглице, глад и криза су у наредним годинама довеле до серије нестабилности, до револуције и потоњег стравичног грађанског рата. Миграција се након тога наставила ка Европи, појачавајући прилив миграната на Запад.

Фактори ризика

Прошле године престижни часопис Nature објавио је запажену студију Climate as a risk factor for armed conflict која је дефинитивно проценила да интензивирање климатских промена повећава ризик од оружаних сукоба у будућности”. У раду који са сарадницима потписује Kатарина Макс са Стенфорда, показана је веза између ратова и климатских промена, али је указано да други фактори као што су низак социоекономски развој и слаба држава ипак играју већу улогу од климе. Механизам везе клима-рат и даље је непредвидљив”, наводе истраживачи са Стенфорда.


(
Shutterstock)

На другој страни, питање како ратови утичу на климу, а не клима на ратове, готово је сасвим неистражено, ма колико било очигледно да се током оружаних сукоба емитује знатна количина CO2. Морамо много боље да разумемо климатску цену рата ако желимо да заиста препознамо путеве којима ћемо смањити емисије”, наводи CEOBS у детаљној анализи How does war contribute to climate change? објављеној у јуну 2021. године. Анализа је обухватила различите аспекте ратних сукоба и њихове разнолике последице, као што су пожари, миграције, утицај на животну средину, промене у пољопривреди, али је највише од свега указала на – одсуство истраживања ове теме.

Познати рад Питера Хобса и Лоренса Радкеа, објављен у часопису Science још 1992. године, испитивао је последице застражујућих пожара на нафтним пољима у Kувајту током Заливског рата. Њихово мерење показало је да су само ови пожари довели до емисије CO2 која је била већа од 2 одсто укупне планетарне емисије те године. Нажалост, модерни ратови и сукоби, вођени на копну или само авионима и дроновима, често доводе до паљења нафтних поља, као што је то био случај у Ираку, Сирији, Либији и Kолумбији. Захваљујући осматрањима из сателита може се проценити колики је њихов интензитет и укупан CO2 допринос, али ова истраживања су врло ретка и без икаквог ширег утицаја.

Налик томе, ратови доводе до разноврсних пожара у настањеним подручјима или дивљини, што се, у анализи CEOBS-а разуме као директни ефекат рата на раст CO2. Оно што је потпуна непознаница су такозвани индиректни утицаји – у ратовима се немилосрдно користе авиони и земаљска возила која сагоревају фосилна горива, долази до промена у водотоковима, померају су границе плодног земљишта, неке оранице се напуштају, а друге раскрчују, док избеглице живе у насељима где се пале ватре, користе генератори и где је клима последња од бројних брига која погађа унесрећене људе.

Тренутно у свету букте бројни сукоби – након повлачења америчких трупа, талибани у Авганистану освајају последња упоришта опозиције, воде се и ратови у Јемену, на граници Судана и Етиопије, а у току је и непрекинути рат са нарко-картелима у Мексику. Ови стари сукоби однели су више хиљада жртава само ове године, али ако се узме у обзир дефиниција Уједињених нација да рат подразумева сукоб са више од 100 жртава, тренутно се на планети води око 40 ратова. У сваком од њих отшкринута су врата пакла. Људски живот је несигуран, а будућност неизвесна. У међувремену, горе на небу, концентрација угљен-диоксида и даље расте.

(Извор Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар