USHOĐENJE UOBRAZILJE

RECIKLAŽA IGRE

Srebrne minđuše (Ivan Kocić)

Svi mi smo, s vremena na vreme, nesposobni da se odupremo sveprisutnom pritisku potrošačkog društva i njegovih zakona. Da li su nam sve te stvari zaista potrebne? Na ovo pitanje već je odgovoreno. Pitanje koje ja postavljam: Gde odlaze sve stvari koje bacimo? Konkretno, gde su stvari koje smo voleli, napravili vezu sa njima, samo da bismo ih na kraju bacili?

Ivan Kocić

Da li smo odrasli tako brzo da smo zaboravili sve naše, nekad tako važne igračke? Jesmo li zaboravili napore naših roditelja u pokušaju da nas iznenade njima ili naše stalno dosađivanje za kupovinom istih?

Zato sam odlučio da ih izvadim iz starih ormara i podruma, očistitim od prašine i opet se poigram njima … Danas sam odrasla osoba i drugačije se igram, ali jedno je sigurno: ove stare igračke se više nikada neće vratiti zaboravu.

Serija mojih radova „Reciklaža igre” je nastavak istraživanja u oblasti ženske figure. Ovaj put sam bio koncentrisan na portret. Na ovaj način, kao umetnik, želeo sam da proces reciklaže, danas tako potreban svim savremenim potrošačkim društvima u koje spada i naše, popularizujem i povežem s tokovima savremene umetnosti. Ideja je bila da u ceo proces uključim i decu kao nosioce naše budućnosti. Želeo sam da sam proces reciklaže demistifikujem u njihovim očima na jedan jednostavan i zabavan način.

Temu svog umetničkog opusa, portret i figuru, utkao sam u novi vid umetničkog izraza. Igra kao proces kroz koji odrastamo i sazrevamo u samostalne i svesne pojedince, činioce društva, upravo je prikazana u izloženim portretima koji su fizički prikazi naših ličnosti.

Koristeći dečije igračke u procesu izrade asemblaža približio sam proces reciklaže najmlađima. Pokušao sam da u njihovom svetu objasnim da sam proces reciklaže ne mora biti monoton i naporan već zabavan i kreativan, da nije nužno od odbačenih plastičnih ili staklenih predmeta uvek dobiti samo sirovinu za ponovnu izradu istih takvih predmeta, već neke sasvim nove, drugačije po izgledu i značenju kao što su, na primer, umetnička dela.

Asemblaži su napravljeni od igračaka i ostalih predmeta koje koristimo i s kojima gradimo vezu, ali je prekidamo kada odlučimo da nam više nisu od koristi… Ja sam im jednostavno našao novu funkciju. Istovremena promocija umetnosti  i reciklaže je više nego respektabilna i značajna uloga. Kladim se da mnogi od nas sanjaju o takvoj poziciji u našem društvu. Ovi objekti su uspeli to da ostvare.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar