EKOSOFIJA

REKA U CEVI NIJE REKA (3)

ME Ivanjica (Vikipedija)

Suština jesteda treba zameniti sadašnju zavisnost od relativno malog broja velikih, centralizovanih izvora energije, podložnih kvarovima, skupim remontima, vremenskim neprilikama i tako dalje.


Ivan Nikolić

Nema baš nikakvog razloga da sadašnje stanje ne počne temeljito da se menja, pre svega boljim i efikasnijim uključenjem države da ovaj energetski sektor zaživi brže i efikasnije. Ovde se nameće šira tema koju danas na Zapadu diskutuju na raznim nivoima,od stručnjaka do društvenih mreža. Novi pristup se sastoji u promeni celokupne dosadašnje filosofije koja se,uglavnom,oslanjala na skupa, glomazna i ekološki opasna velika postrojenja za proizvodnju električne energije, svejedno da li su elektrane atomske, hidro, na čvrsta goriva ili mazut.

Suština jesteda treba zameniti sadašnju zavisnost od relativno malog broja velikih, centralizovanih izvora energije, podložnih kvarovima, skupim remontima, vremenskim neprilikama i tako dalje, drugačijim sistemom planiranja razvoja, koji se sastoji od većeg broja malih izvora energije, teritorijalno raspoređenih prema konfigurativnim uslovima sredine; takav sistem bio bi manje glomazan i lakše kontrolisan, tj. manje osetljiv na ispad pojedinačnih  velikih proizvođača.

Uz povoljne kredite malim privatnim
investitorima dati podsticaj da ulažu u
mikro-elektrane! Uloženo će se vraćati iz
prihoda od proizvedene električne energije.

Po logici stvari, ovde mali proizvođači dolaze do izražaja kao investitori i preuzimaju deo društvene odgovornosti. Sadašnje razvijene distributivne mreže, čak i u Srbiji, omogućuju lako priključenje ovakvih manjih izvora energije koji se mogu brže i masovnije graditi, obnavljati, remontovati itd. Naravno,pod uslovom da postoji vrlo dobra i jednostavna zakonska regulativa koja to stimuliše.

Stvari se neminovno pomeraju u ovom smeru, a na nama je da uhvatimo korak sada ili što pre. Uz povoljne kredite malim privatnim investitorima dati podsticaj da ulažu u nove mikro-elektrane! Uloženo će se vraćati iz prihoda od proizvedene električne energije.

Šta bi najpre uradio čovek sa desetak hiljada evra u slamarici ili banci za zanemarljivu kamatu, a ima svest i želju da investira u ekološke tehnologije, tačnije u obnovljive izvore energije? Upitao bi se, koliko će to da košta, kad će se investicija isplatiti i koliki je vek eksploatacije objekta.


Mikro hidroelektrana efektivne snage od stotinak kilovata može da zadovolji potrebeza električnom energijom jedne hladnjače, strugare, nekog izdvojenog objekta, javne rasvete ili malog naselja, koristeći deo potencijalne i kinetičke energije iz obližnjeg vodotoka.  Onane zagađuje životnu sredinu, a dovoljna je da podmiri nasušne potrebe za energijom. Mikro hidroelektrana može da radi zaebnoili da bude priključena na elektro distributivnu mrežu, i tako da prodaje energiju ili da je preuzima iz distributivne mrežekada je to potrebno.To je stvarno,a šta je moguće?

Koliko je dosad takvih elektrana izgrađeno
u Srbiji, da li je touopšte moguće i da li
su zakoni na dobrobit ulagača i zajednice?

Vratimo se na onih 10.000 evra koje bisteuložili. Reći ćete – to je već ogroman rezik. Ima u tome istine, ali vi meni odgovorite u kojem poslu danas nema rizika? Zapad,a i Kina,ulaže ogroman novac u nove ideje,i do 2000.godine svaka treća ideja je donosiladobit. Ali ona je pokrila gubitak dveju propalih.Naravno, mali investitor ne može sam, on ne zna koje ga sve teškoće mogu snaći. Zato se opravdano pita: Koliko je dosad takvih elektrana izgrađeno u Srbiji, da li je touopšte moguće i da li su zakoni na dobrobit ulagača i zajednice?

Srbija je 2017. potrošila energije koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 40 miliona tona nafte. Iz obnovljivih izvora je iste godine dobijeno samo 0,96 miliona ekvivalentnih tona, iako jemnogostruko veći: oko tri miliona tona. Dakle, prostor za ulaganje u energetski sektor postoji.

Koliki su očekivani troškovi izgradnje
male hidrolektrane?Smatra se da jedan
instalisani vat snage košta jedan evro.

Mali investitor će se, svakako,pre nego što se upusti u izgradnju mikro hidroelektrana,a tu ima najviše prostora, raspitati za uspešne poduhvate. Srbija jena samom početku realizacije takvih projekata. Da bi bilo koji odaslao prve kilovat-časove u mrežu, ulagač mora prethodnoda se u touveri, da stekne osnovno tehničko-tehnološko predznanje i da zatvori ekonomsko-finansijsku konstrukciju. Ada bi pustio u pogon malu hidroelektranu, mora najpre da sklopi tri ugovora: izgradnji kojim se definišu svi kriterijumi, o ceni energije sa elektroprivredom i o koncesiji kojim zakupljuje lokaciju i dobija dozvolu. Po zakonu, Elektroprivreda Srbije obaveznaje da ga uključi u elektrodistributivnu mrežu.

Izbor lokacije:Ako se odluči za izgradnju mikro hidroelektrane, moguća lokacija je najbitniji uslov za uspešnu realizaciju ideje. Bez adekvatnih podataka o mogućnostima, i geodetsko-konfigurativnim odlikama nemoguće je pokrenuti isplativ projekat proizvodnje električne energije. EPS nije za to preterano zainteresovan, budući da su mu mali proizvođači direktna konkurencija, ali zato država ne sme biti nezainteresovana. Ona mora svim sredstvima da podrži male proizvođače.

Finansiranje:Kada pronađe pogodnu lokaciju, pribavi sve dozvole, izabere postrojenje koje će instalirati, investitor najzad može da započne izgradnju. Teško je proceniti koliko će vremena utrošiti na administrativne formalnosti, ali je poznato da sama izgradnja traje oko godinu dana. To zavisi od količine protoka,vodozahvata i visine pada na rečnom toku, a i od togada li je na lokaciji postojao izgrađen građevinski objekat.

Koliki su očekivani troškovi izgradnje male hidrolektrane?Smatra se da jedan instalisani vat snage košta jedan evro. Više od 60 odsto ulaganja odlazi na troškove turbine i druge opreme, ostatak na građevinske radove. Procena od jedan evro znači da se za deset hiljada evra može dobiti elektrana snage deset kilovata, što je postrojenje dovoljno da podmiri potrošnju jednog domaćinstva pomenutogna početku. Za 4.000 sati rada, ovakva elektrana će proizvesti do 40.000 kilovatsati, a sve viškove će predati u mrežu.Međutim, većina sadašnjih vlasnika malih elektrana teško može da proceni za koliko im se investicija može isplatiti, pošto retko uračunavaju sopstveni rad i nemaju potpunu predstavu koliko tokošta, pošto je gotovo uvek sve obavljeno po sistemu „uradi sam”.

Proizvođači ostvaruju direktno profit ako su priključeni na mrežu kojoj isporučuju električnu energiju ili indirektno ako tu energiju koriste za sopstvene potrebe.Zabluda je da će investitor, akoizgradi veći energetski pogon, brže i lakše će povratiti uloženi kapital. Za 100.000 evra može da senapravielektrana snage oko 100 kilovata, koja je dovoljna za snabdevanje strujom jednog manjeg sela ili zaseoka.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da su to investicije za svoje potrebe, a da se isplativost postiže tek sa elektranama snage od pet do osam megavata. I dalje je izgradnja obnovljivih izvora deset puta skuplja od konvencionalnih,te da tz. zeleni kilovatsati vrede mnogo više od njihove proste tržišne vrednosti. Kada se posmatra budućnost energetike, cena zelenog kilovatsata nije tako visoka. Potencijali Elektroprivrede Srbije iznose 8.400 megavata, ali s obzirom na rast potrošnje, očekuje se da će za nekoliko godina nedostajati još oko 1.000 megavata. Umesto što država od građana uzima novac i potom ga ulaže u uvoz struje ili izgradnju gigantskih energetskih postrojenja, snabdevanja energijom bi se rešilo ako bi onisvoj kapital uložili u obnovljive izvore.

Država nije zainteresovana, a ministarstva
se energetikom bave iz dnevnopolitičkog ugla.

S druge strane, naizgled jeftini konvencionalni kilovatsati koštaju znatno više od cene proizvodnje,jer država mora da uloži ogromne sume u sanaciju ekološke štete kakvu prave veliki pogoni kao što je termoelektrana u Obrenovcu. Zeleni kilovatsati su skuplji u proizvodnji, ali su u pogledu ekoloških troškova besplatni.

U Sloveniji su sve moguće lokacije za izgradnju odavno zauzete. Srbija jedina u regionu svoj vodeni  potencijal nije iskoristila, a mala privreda koja izvodi ovakve projekte zbog toga nema posla. Naši inženjeri imaju dovoljno znanja, prepreka nisu ni oprema, ni građevinski radovi. Treba doneti podzakonska akta i regulisati uzajamne obaveze države, malog proizvođača i Elektroprivrede. Ali, država nije zainteresovana, a ministarstva se energetikom bave iz dnevnopolitičkog ugla.

Kako stvari sada stoje, potencijalni mali investitor će novac radije utrpšiti na kiosk sa pljeskavicama,ili kladionicu,ili otkup malina nego graditi malu hidroelektranu.Malo ko je uspeo ovde da izgradihidroeneregetskopostrojenje i pusti ga u pogon. Od šezdesetak završenih, struju daje 39, od kojih je manje od 20 u privatnom vlasništvu.

(Napomena:mala hidroelektrana Ivanjica, slika u pravougaoniku na početku članka, osnovni podaci: instalisana snaga generatora 160 kilovata – kw, maksimalna korisnost 120kw godišnje, proizvodila  700.000 kw, mesečno bi isporučivala energije u vrednosti oko 7.224 evra).

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar