MEĐU IZMEĐU

REMBRANT IZ RAČUNARA

REUTERS/Piroschka van de Wouw

Delovi „Noćne straže” obnovljeni pomoću – veštačke inteligencije.

Prvi put u 300 godina, Rembrantova slavna Noćna straža” ponovo je izložena u originalnoj veličini, a delovi koji nedostaju privremeno su obnovljeni pomoću veštačke inteligencije. Rembrant je veliko platno, na kojem je prikazan kapetan amsterdamske gradske milicije koji zapoveda svojim ljudima, završio 1642. godine. Iako se danas smatra jednim od najvećih remek-dela holandskog zlatnog doba, sa sve četiri strane izrezane su trake tokom preseljenja 1715. godine.

Iako te trake nisu pronađene, drugi umetnik tog vremena napravio je kopiju, a restauratori i kompjuterski naučnici koristili su to, pomešano s Rembrantovim stilom, za ponovno stvaranje delova koji nedostaju. „To nikad nije prava stvar, ali mislim da vam daje drugačiji uvid u kompoziciju”, rekao je direktor Rijks muzeja Tako Dibits. Učinak je pomalo poput gledanja fotografije izrezane onako kako bi fotograf to želeo.

Centralna figura na slici, kapetan Frans Banink Kok, sada se čini izvan središta, kao što je bio u Rembrantovoj izvornoj verziji, što čini rad dinamičnijim. Obnovljen je deo lika bubnjara koji ulazi u kadar krajnje desno kad stupa na scenu, zbog čega pas laje. Tri obnovljena lika koja su nedostajala s leve strane, a nisu detaljno predočena, posmatrači su, a ne pripadnici milicije. To je bio efekat koji je Rembrant nameravao da stvori, rekao je Dibits, da privuče gledaoca slici. Viši naučnik iz Rijks muzeja Robert Erdman objasnio je neke korake u izradi delova koji nedostaju.

Najpre su i „Noćnu stražu” i mnogo manji primerak, koji se pripisuje Geritu Lundensu i datiran je oko 1655. godine, morali pažljivo da fotografišu. Tada su istraživači prilagodili slike na istu veličinu i iskrivili Lundensov rad kako bi se bolje uklopio s Rembrantom gde su postojale manje razlike u postavljanju likova i predmeta. Potom je na scenu stupio softver za veštačku inteligenciju, pokušavajući da dosegne što bliže Rembrantov stil i boje. Erdeman je rekao da je rezultat prevođenja Lundensa u Rembranta koji je obavila veštačka inteligencija bio dovoljno dobar, ali ne i najbolji mogući. „Mislim da se tehnika uvek može poboljšati”, izjavio jeon .

(Izvor N1)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar