Naučnici su od žablje kože napravili mikroskopske žive majušne naprave koje se mogu same lečiti i hraniti.
Roboti ksenoboti (Xenobots), nazvani po afričkoj žabi s kandžama (Xenopus laevis) iz čijih su ćelija napravljeni, prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine kada je objavljeno da se oni mogu samoobnavljati. Sada su im njihovi kreatori poboljšali dizajn i pokazali njihove nove sposobnosti. Te napravice su manje od milimetra i mogu putovati kroz ljudsko telo. Mogu hodati i plivati, preživeti danima bez hrane i raditi u grupama.Radi se o „potpuno novom životnom obliku”, rekli su 2020. naučnici sa Univerziteta Vermont, koji su sa stručnjacima sa kolegama sa Univerziteta Tafts stvorili te neobične robote.
Ksenoboti imaju sposobnost samoizlečenja. Kada su naučnici posekli jednog od njih, on se sam zacelio i nastavio da se kreće.
Mogu se sami lečiti
Naučnici su uzeli matične ćelije iz zametka žabe i ostavili ih u inkubaciji. Zatim su ih izrezali i preoblikovali u posebne „telesne forme”, koje je dizajnirao superračunar, u oblike koji „nikad do sada nisu postojali u prirodi”.Novonastale ćelije su nakon toga počele samostalno funkcionisati. Naime, ćelije kože vezale su se tako da su formirale strukturu robota, dok su pulsirajuće ćelije srčanog mišića omogućile pomenutoj spravi da se sama kreće.
Ksenoboti imaju sposobnost samoizlečenja. Kada su naučnici posekli jednog od njih, on se sam zacelio i nastavio da se kreće. „Ovo je nova forma živih mašina”, rekao je računarski naučnik Džošua Bongard sa Univerziteta Vermont. „Ne spada ni u tradicionalne robote, ni u poznate životinjske vrste. To je potpuna nova kategorija: živi organizam koji se može programirati”, dodao je.
Budući da su stvoreni iz životinjskih ćelija, ksenoboti se na kraju života raspadaju i potpuno su biorazgradivi.
Poboljšana verzija
Prvotna verzija tih robotića kretala se pulsiranjem ćelija srčanog mišića, a sadašnja se pokreće još brže, formacijama sličnim dlakama koje se nalaze na njihovoj površini.Noviji ksenoboti žive između tri i sedam dana duže od svojih prethodnika, koji su živeli otprilike sedmicu, i imaju sposobnost u nekoj meri osetiti svoju okolinu. Naime, kada se izlože plavoj svetlosti, oni promene boju i postanu crvenkasti.
Biorazgradivi roboti
Budući da su stvoreni iz životinjskih ćelija, ksenoboti se na kraju života raspadaju i potpuno su biorazgradivi, rekao je naučnik Daglas Blekiston sa Univerziteta Tafts, koji smatra da će zbog toga imati biomedicinsku i ekološku primenu.Tokom prethodnih pokušaja stvaranja živih robota, poput insekata koji se kontrolišu daljinskim putem, stručnjaci su manipulisali živim bićima, što je postavljalo neke etičke probleme. Ksenoboti se razlikuju po tom pitanju, jer su u potpunosti sastavljeni samo od živih ćelija, piše New Scientist.
„Ovaj pristup je najmanje etički problematičan. Sve počinje od ćelija koje nemaju neurone, pa se ne radi o životinji”, rekao je biorobotičar Auke Ijspert iz Švajcarskog saveznog tehnološkog instituta.
Mogli bi čistiti arterije
Ksenoboti bi se potencijalno mogli upotrebiti za niz zadataka; za čišćenje radioaktivnog otpada, prikupljanje mikroplastike u okeanima, prenošenje lekova uljudskom telu ili, čak, čišćenje naslaga u arterijama. Naime, te majušne mašine mogu preživjeti u tečnosti bez dodatnih hranljivih sastojaka danima ili sedmicama, što ih čini pogodnim za unutartelesnu isporuku lekova.
Osim toga, naučnici bi pomoću ksenobota mogli naučiti više o principima ćelijske biologije, što bi doprinelo budućem napretku u spoznajama o ljudskom zdravlju i tajnama dugovečnosti.
Ti maleni organizmi stvoreni su s vlastitim rezervoarom hrane, lipida i proteina, zbog kojeg mogu samostalno živeti do dve sedmice, ali se ne mogu razmnožavati ili evoluirati.
Mogu li postati opasni?
Za one koji u ovome izumu prepoznaju scenario iz apokaliptičnih naučnofantastičnih filmova gde inteligentni roboti preuzimaju kontrolu nad svetom i uzrokuju smak čovečanstva – nema razloga za brigu.Ti maleni organizmi stvoreni su s vlastitim rezervoarom hrane, lipida i proteina, zbog kojeg mogu samostalno živeti do dve sedmice, ali se ne mogu razmnožavati ili evoluirati.
Istraživanje pod imenom A cellular platform for the development of synthetic living machinesobjavljeno je u časopisu Science Robotics.
(Izvor Indeks)
