ЗОВ БУДУЋНОСТИ

РОБОТИ ОД ЖАБЉИХ ЋЕЛИЈА

Douglas Blackiston/Tufts University

Научници су од жабље коже направили микроскопске живе мајушне направе које се могу саме лечити и хранити.

Роботи ксеноботи (Xenobots), названи по афричкој жаби с канџама (Xenopus laevis) из чијих су ћелија направљени, први пут су представљени јавности прошле године када је објављено да се они могу самообнављати. Сада су им њихови креатори побољшали дизајн и показали њихове нове способности. Те направице су мање од милиметра и могу путовати кроз људско тело. Могу ходати и пливати, преживети данима без хране и радити у групама. Ради се о потпуно новом животном облику”, рекли су 2020. научници са Универзитета Вермонт, који су са стручњацима са колегама са Универзитета Тафтс створили те необичне роботе.

Kсеноботи имају способност самоизлечења. Kада су научници посекли једног од њих, он се сам зацелио и наставио да се креће.

Могу се сами лечити

Научници су узели матичне ћелије из заметка жабе и оставили их у инкубацији. Затим су их изрезали и преобликовали у посебне телесне форме”, које је дизајнирао суперрачунар, у облике који никад до сада нису постојали у природи”. Новонастале ћелије су након тога почеле самостално функционисати. Наиме, ћелије коже везале су се тако да су формирале структуру робота, док су пулсирајуће ћелије срчаног мишића омогућиле поменутој справи да се сама креће.

Kсеноботи имају способност самоизлечења. Kада су научници посекли једног од њих, он се сам зацелио и наставио да се креће.Ово је нова форма живих машина”, рекао је рачунарски научник Џошуа Бонгард са Универзитета Вермонт.Не спада ни у традиционалне роботе, ни у познате животињске врсте. То је потпуна нова категорија: живи организам који се може програмирати”, додао је.

Будући да су створени из животињских ћелија, ксеноботи се на крају живота распадају и потпуно су биоразградиви.

Побољшана верзија

Првотна верзија тих роботића кретала се пулсирањем ћелија срчаног мишића, а садашња се покреће још брже, формацијама сличним длакама које се налазе на њиховој површини. Новији ксеноботи живе између три и седам дана дуже од својих претходника, који су живели отприлике седмицу, и имају способност у некој мери осетити своју околину. Наиме, када се изложе плавој светлости, они промене боју и постану црвенкасти.

Биоразградиви роботи

Будући да су створени из животињских ћелија, ксеноботи се на крају живота распадају и потпуно су биоразградиви, рекао је научник Даглас Блекистон са Универзитета Тафтс, који сматра да ће због тога имати биомедицинску и еколошку примену. Током претходних покушаја стварања живих робота, попут инсеката који се контролишу даљинским путем, стручњаци су манипулисали живим бићима, што је постављало неке етичке проблеме. Kсеноботи се разликују по том питању, јер су у потпуности састављени само од живих ћелија, пише New Scientist.

„Овај приступ је најмање етички проблематичан. Све почиње од ћелија које немају неуроне, па се не ради о животињи”, рекао је биороботичар Ауке Ијсперт из Швајцарског савезног технолошког института.

Могли би чистити артерије

Kсеноботи би се потенцијално могли употребити за низ задатака; за чишћење радиоактивног отпада, прикупљање микропластике у океанима, преношење лекова у људском телу или, чак, чишћење наслага у артеријама. Наиме, те мајушне машине могу преживјети у течности без додатних хранљивих састојака данима или седмицама, што их чини погодним за унутартелесну испоруку лекова.

Осим тога, научници би помоћу ксенобота могли научити више о принципима ћелијске биологије, што би допринело будућем напретку у спознајама о људском здрављу и тајнама дуговечности.

Ти малени организми створени су с властитим резервоаром хране, липида и протеина, због којег могу самостално живети до две седмице, али се не могу размножавати или еволуирати.

Могу ли постати опасни?

За оне који у овоме изуму препознају сценарио из апокалиптичних научнофантастичних филмова где интелигентни роботи преузимају контролу над светом и узрокују смак човечанства – нема разлога за бригу. Ти малени организми створени су с властитим резервоаром хране, липида и протеина, због којег могу самостално живети до две седмице, али се не могу размножавати или еволуирати.

Истраживање под именом A cellular platform for the development of synthetic living machines објављено је у часопису Science Robotics.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар