Istraživači su otkrili novu česticu koja je magnetni srodnik Higsovog bozona, koja bi mogla biti kandidat za tamnu materiju.
Dok je otkriće higsovog bozona zahtevalo ogromnu moć ubrzanja čestica Velikog hadronskog sudarača (LHC) u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), ova nikada ranije viđena čestica – nazvana aksijalni higsov bozon – pronađena je u eksperimentu koji je mogao da se obavi na kuhinjskoj ploči. Interdisciplinarni tim predvođen fizičarima Bostonskog koledža otkrio je aksijalni higsov mod, magnetni rođak čestice higsovog bozona koja definiše masu, izveštava tim u elektronskom izdanju časopisa Nature.
Otkrivanje dugo traženog higsovog bozona pre jedne decenije bilo je ključno za razumevanje mase. Za razliku od svog rođaka, aksijalni higsov mod ima magnetni moment i to zahteva složeniji oblik teorije da bi se objasnila njegova svojstva, rekao je profesor fizike i vodeći koautor studije na Bostonskom koledžu Kenet Burč. Ovaj magnetni rođak higsovog bozona – čestica odgovorna za dodeljivanje mase drugim česticama – mogla bi biti kandidat za tamnu materiju, koja čini 85 odsto ukupne mase univerzuma, ali se samo otkriva kroz gravitaciju. „Kada mi je moj student pokazao podatke, mislio sam da greši. Ne nađete svaki dan novu česticu koja čuči na vašem stolu”, rekao je za Live Science Burč.
U Standardnom modelu fizike čestica, one se pojavljuju iz različitih polja koja prožimaju univerzum, a neke oblikuju fundamentalne sile univerzuma. Na primer, fotoni posreduju u elektromagnetizmu, a velike čestice poznate kao W i Z bozoni posreduju u slaboj nuklearnoj sili, koja upravlja nuklearnim raspadom na subatomskim nivoima. Međutim, kada je univerzum bio mlad i vruć, elektromagnetizam i slaba sila bili su jedno i sve ove čestice su bile skoro identične. Kako se univerzum hladio, sila se podelila, uzrokujući da W i Z bozoni dobijaju na masi i da se ponašaju veoma različito od fotona, proces koji su fizičari nazvali „kršenje simetrije”.
Ali kako su tačno ove čestice koje posreduju slabe sile postale tako teške? Ispostavilo se da su ove čestice bile u interakciji sa posebnim poljem, poznatim kao Higsovo polje. Perturbacije u tom polju dovele su do higsovog bozona i dale značaj W i Z bozonima.
(Izvor Sputnjik)
