PANDORINA KUTIJA

SAMO JEDNA DOZA ŠTITI

Pexels/Cottonbro

U prvoj studiji utvrđeno je da su osobe koje su primile jednu dozu cepiva imale 65 odsto manju verovatnoću da se zaraze koronavirusom.

Verovatnoća za zarazu koronavirusom značajno je manja nakon prve doze vakcine AstraZenece ili Pfizera, pokazalo je britansko istraživanje koje prenosi BBC. Cepiva su delovala jednako dobro i kod onih starijih od 75 godina i onih koji su patili od drugih zdravstvenih tegoba, zaključili su naučnici.

Istraživanje Britanskog nacionalnog statističkog ureda i Univerziteta Oksford utvrdilo je da se nakon obe vakcine razvije snažan odgovor antitela u svim uzrastima. Kod svake cepljene osobe pronađena je reakcija na vakcinu, bez obzira na to da li je vakcinisana AstraZenecom ili Pfizerom. Istraživanje, koje je rezultat dve studije, još nije objavljeno i nije prošlo naučnnu recenziju.

Jedno od najvećih dosad

Utemeljeno je na virusnim testiranjima 370.000 stanovnika u Velikoj Britaniji, jedno je od do sada najvećih i pruža uvid u dodatne dokaze iz stvarnog života da su cjpiva koja koristi Britanija u borbi protiv kovida-19 delotvorna u zaštiti ljudi od zaraze koronavirusom. U prvoj studiji utvrđeno je da su osobe koje su primile jednu dozu cepiva Oxford-AstraZeneca ili BioNTech.Pfizer imale 65 odsto manju verovatnoću da se zaraze koronavirusom. Tri sedmice nakon prve doze, od decembra 2020. do početka aprila 2021, simptomatske infekcije smanjile su se za 74 posto, a asimptomatske za 57 posto.

„Visina zaštite od nove zaraze koju je dala

samo jedna doza cepiva podupire odluku da se produži vreme između prve i druge doze na 12 sedmica da bi se maksimalizovala

pokrivenost stanovništva prvom dozom i smanjile hospitalizacije i smrti”.

Kod osoba koje su primile drugu dozu Pfizera verovatnoća zaraze bila je 90 postotaka manja. Isti se proračun nije mogao napraviti za AstraZenecu jer je premalen broj ljudi primio drugu dozu zbog toga što je cepljenje tim cepivom počelo kasnije. Studija je pokazala da su obe vakcine delotvorne protiv nove britanske varijante koronavirusa B117.

Dr Koen Pauels, naučnik sa Oksforda, kazao je da su podaci pokazali da je odluka o povećanju razmaka između dve doze vakcine bila ispravna.Visina zaštite od nove zaraze koju je dala samo jedna doza cepiva podupire odluku da se produži vreme između prve i druge doze na 12 sedmica da bi se maksimalizovala pokrivenost stanovništva prvom dozom i smanjile hospitalizacije i smrti”, rekao je on.

No, upozorava ovaj naučnik, podaci pokazuju da još uvek postoji mogućnost zaraze vakcinisanih osoba i da prenesu zarazu na druge, što znači da je potrebno držati se mera poput održavanja rastojanja i nošenja maski.

Snažan odgovor antitela

Druga studija, na gotovo 46.000 odraslih osoba koje su primile jednu dozu, pokazala je da su imali snažan odgovor antitela, što je znak da vakcina stimuliše odbranu organizma na zaštitu od virusa – u svim uzrastima.Taj odgovor antitela održava se naveliko i do desete sedmice”, napisali su naučnici.

Iako su količine antitela rasle sporije i do nižih iznosa nakon jedne doze Oxford-AstraZenece, zbir antitela brže je padao posle jedne doze Pfizera, pogotovo kod starijih. Nakon prve doze uočen je bolji odgovor imunog siste,a kod mlađih odraslih osoba u odnosu na starije od 60 godina, no posle obe doze cepiva količine antitela bile su visoke u svim dobnim grupama, pokazala je studija. Naučnike je iznenadilo koliko je imuni odgovor posle druge doze skočio kod osoba starijih od 80 godina – mnogo više nego kod mlađih. To otkriće pokazuje koliko je važno primiti drugu dozu cjepiva kako bi se osnažila zaštita, kazali su znanstvenici.

Profesorka Sara Voker sa Univerziteta Oksford, koja je učestvoavala u istraživanjima, kaže da još ne znamo tačno koliko snažan odgovor antitela treba da bude i koliko dugo je potreban da bi se dugoročno zaštitili ljudi od zaraze koronavirusom, no sledeće godine podaci istraživanja pomoći će da se odgovori na ta pitanja.

(Izvor Indeks)

 

O autoru

Stanko

Ostavite komentar