ŠAPUTANJE NERAVA

SEĆANJA BLEDE, A OSTAJU

Ilustracija

Zašto se sećate imena svog najboljeg prijatelja iz detinjstva koga niste videli godinama, a lako zaboravljate ime osobe koju ste nedavno upoznali? Drugim rečima, zašto su neka sećanja stabilna decenijama, dok druga izblede za nekoliko minuta?

 Istraživači Kalteha (Kalifornijski institu za tehnologiju) utvrdili su da se snažna, stabilna sećanja zasnivaju na timovima neurona koji su međusobno sinhroni i pružaju „višak informacija” koji omogućava da ta sećanja tokom vremena ostanu. Istraživanje je veoma važno za razumevanje kako memorija funkcioniše posle oštećenja mozga, moždanog udara ili tokom Alchajmerove bolesti.

Ovaj istraživački rad obavljen je u laboratoriji Karlosa Loisa, profesora biologije, a objavljen je krajem avgusta u časopisu Science. Istraživački tim koji je vodio postdoktorand Valter Gonzales, razvio je test za ispitivanje neuronske aktivnosti miševa dok uče i pamte novo mesto. Tokom testa miš je bio smešten u jednostavno kućište sa belim zidovima.

Duž zidova jedinstveni simboli označavali su različite lokacije – na primer, podebljani znak plus blizu desnog kraja i ugaona kosa crta u blizini centra. Na oba kraja staze bila je postavljena zašećerena voda (kao nagrada). Dok je miš pokušavao da se snađe i dođe do nje, istraživači su merili aktivnost specifičnih neurona u njegovom hipokampusu (region mozga u kome se formiraju nova sećanja) za koje se zna da su odgovorni za pamćenje mesta.

Valter Gonzales (ResearchGate)

Tokom višestrukih iskustava sa stazom, miš je dobro upoznao i sećao se mesta na kome je bila zašećerena voda. Kako joj se više približavao, sve više neurona se sinhronizovano aktiviralo pošto bi ugledao simbole na zidu

 Na početku, kada je životinja bila stavljena na stazu, nije bila sigurna šta da radi, lutala je levo i desno, dok nije naišla na zašećerenu vodu. U tim slučajevima, pojedinačni neuroni bi se aktivirali kada bi miš uočio simbol na zidu.

Međutim, tokom višestrukih iskustava sa stazom, miš je dobro upoznao i sećao se mesta na kome je bila zašećerena voda. Kako joj se više približavao, sve više neurona se sinhronizovano aktiviralo pošto bi ugledao simbole na zidu. U osnovi, miš je prepoznavao gde se nalazi u odnosu na svaki pojedinačni simbol.

Korišćenje grupa neurona omogućava mozgu da pomoću „viška informacija i dalje čuva sećanja, čak i ako neki prvobitni neuroni utihnu ili budu oštećeni

Da bi proučili kako sećanja vremenom blede, istraživači su potom miševe držali van ovih staza oko 20 dana. Po povratku na stazu posle pauze, miševi koji su formirali snažna sećanja pomoću većeg broja neurona brzo su se setili zadatka.

Iako su neki neuroni pokazali različitu aktivnost, mišje pamćenje staze se moglo jasno prepoznati tokom analize aktivnosti velikih grupa neurona. Drugim rečima, korišćenje grupa neurona omogućava mozgu da pomoću „viška informacija” i dalje čuva sećanja, čak i ako neki prvobitni neuroni utihnu ili budu oštećeni.

Dr Valter Gonzales objašnjava: „Zamislite da imate dugu i komplikovanu priču koju treba da ispričate. U cilju da sačuvate priču u pamćenju, vi ćete je ispričati petorici prijatelja, a zatim ćete se povremeno sastajati sa svima njima i pomagaćete jedni drugima da popunite sve praznine koje je pojedinac zaboravio. Osim toga, svaki put kada nameravate da ponovo ispričate priču, možete da dovedete i nove prijatelje da je ,naučeʼ – na taj način biste pomogli da se pamćenje sačuva i ojača. Na analogan način, vaši neuroni pomažu jedni drugima u formiranju sećanja koja će trajati i opstati tokom vremena.”

Ovaj rad ukazuje da bi sećanja mogla brže bledeti kako starimo jer manje neurona učestvuje u čuvanju memorije, a ako bilo koji od ovih neurona propadne, memorija se gubi. U studiji se sugeriše da bi jednog dana određeni tretmani mogli da podstaknu angažovanje većeg broja neurona za čuvanje memorije, što bi moglo da pomogne u sprečavanju gubitka pamćenja.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar