LESTVICE ŽIVOTA

SEDA KOSA VRAĆA BOJU

Pexels

Univerzalni znak starenja nije uvek jednosmeran proces, pokazala je najnovija studija. A presudnu ulogu i nastanku sedih vlasi i vraćanju pređašnje boje imaju stres i opšte psihološko stanje.

Malo je znakova starosti koji su jasniji od pogleda na sedu kosu. Kako odrastamo, crne, smeđe, plave ili crvene vlasi gube mladalačku nijansu. Iako se ovo može činiti kao trajna promena, novo istraživanje otkriva da se proces može poništiti – bar privremeno. Nagoveštaji da bi sede vlasi mogle spontano da povrate boju postojale su kao izolovane studije slučaja u naučnoj literaturi već decenijama. U jednom listu iz 1972. godine, dermatolog Stenli Komaiš izvestio je o susretu sa 38-godišnjakom koji je imao, kako je rekao, „najneobičniju osobinu. Iako je velika većina dlaka kod njega bila ili crna ili bela, tri vlasi su bile svetle na vrhovima, ali tamne blizu korena. To je nagovestilo preokret u normalnom procesu nastanka sedih vlasi koji započinje u korenu.

U studiji objavljenoj u časopisu e-Life, grupa istraživača dala je najsnažnije dokaze o ovom fenomenu na uzorku od desetak ljudi različitih starosnih grupa, nacionalnosti i pola. Takođe usklađuje obrasce nastajanja sedih vlasi i preokreta sa periodima stresa, što podrazumeva da je ovaj proces povezan sa starenjem i našim psihološkim blagostanjem.

Ova otkrića sugerišu „da postoji nekoliko mogućnosti tokom kojih je poseđivanje verovatno mnogo reverzibilnije nego što se dugo mislilo, kaže koautor studije Ralf Paus, dermatolog sa Univerziteta u Majamiju, prenosi Scientific American. Većina ljudi počne da primećuje svoje prve sede u tridesetima – mada ih neki mogu naći u kasnim dvadesetim. U ovom periodu, kada je poseđivanje tek započinje, proces je najreverzibilniji, navodi Paus. Kod onih sa punom glavom sede kose, većina pramenova je verovatno postigla „tačku bez povratka, ali ostaje mogućnost da neki folikuli dlake i dalje budu podložni promeni, kaže on.

„Ono što je najznačajnije je činjenica da su uspeli ubedljivo da pokažu da je na pojedinačnom nivou kose poseđivanje zapravo reverzibilno, kaže Mat Kaeberlejn, biogerontolog sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je bio jedan od urednika nove publikacije. „Ono što učimo je da su biološke promene koje se dešavaju sa godinama ne samo na kosi već i na raznim tkivima, u mnogim slučajevima reverzibilne – ovo je lep primer.

Istraživački tim Martina Pikarda, koji se bavi mitohondrijskom psihobiologijom na Univerzitetu Kolumbija, istražio je i povezanost pojave sede kose s psihološkim stresom, jer su i ranija istraživanja ukazivala da ti faktori ubrzavaju starenje kose. U manjoj grupi učesnika studije naučnici su pronašli segmente u pojedinim vlasima kose gde su se dogodile promene u obrascima pigmentacije i izračunali vreme u kojem su se te promene dogodile, koristeći poznati podatak prosečnog rasta ljudske kose, koji kaže da je reč o jednom santimetru mesečno. Navedena družina naučnika je otkrila i najstresnije događaje u ranijim godinama, nakon čega je analiza otkrila da su se seda kosa ili povratak pigmenta dogodili u vremenima značajnog stresa ili opuštanja.

Kod jednog čoveka starog 35 godina i s kestenjastom bojom kose, pet sedih vlasi kose doživelo je povratak pigmenta koji se poklapaju s vremenom provedenim na dvonedeljnom godišnjem odmoru.

Kod tridesetogodišnje žene s crnom kosom, jedna je vlas kose imala sedi deo, koji se vremenski pojavio u razdoblju kad je prolazila kroz razvod i preseljenje. Nezavisni stručnjaci hvale rezultate studije, ali smatraju da je uzorak premali i da su potrebna dodatna istraživanja na većem uzorku koja bi potvrdila otkrića ove studije. Sasvim je jasno da kosa, na neki način, u sebi beleži deo naše biološke istorije. Kosa raste iz našeg tela i nakon toga se kristalizuje u čvrstu i stabilnu strukturu koja sadrži podatke o našoj prošlosti, kaže Pikard.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar