MEĐU IZMEĐU

SEKSUALNOST: ISPOVEST O MESU

Pagansko nasleđe (Sotbi)

Pagansko nasleđe (Sotbi)

Mišel Fuko pokazuje da, suprotno mnogim uvreženim postavkama, da hrišćanska pravila u vezi sa seksualnim praksama nisu ništa represivnija od normi koje tolerišu propisi paganskih filozofa.

Više od tri decenije posle smrti francuskog filozofa Mišela Fukoa (1926‒1984), poslednje poglavlje njegove „Istorije seksualnosti” konačno je objavljeno.

Mišel Fuko (Vikipedija)

Fukoova knjiga pod naslovom „Ispovest o mesu”, koja za temu ima pitanje seksualne saglasnosti, važi za presedan u izdavačkoj kući „Galimar”. Time je zaokružen monumentalni rad, čiji prvi deo datira iz 1976. godine. Publikovanje tog izdanja dolazi u trenutku kada je rasprava o uznemiravanju u centru pažnje svetske javnosti, i kada je na neki način aktuelizovano pitanje seksualne saglasnosti u javnom mnjenju.

„Ovi principi su prešli u hrišćansko razmišljanje i praksu iz paganskog nasleđa i čine kodeks oblika ponašanja koji su ranije bili prepoznati kao važeće vrednosti”, piše filozof. Brak, preljubništvo, prokletstvo, čestitost, nevinost, homoseksualnost, masturbacija…

Knjiga Mišela Fukoa, napisana 1980-ih, očigledno nije analiza trenutnog stanja. Baveći se pitanjem seksualnosti, autor „Istorije ludila u klasičnom dobu” u fokus stavlja pravila i doktrine ranih hrišćanskih očeva (od Justina do Sv. Avgustina).

Filozof, čije je interesovanje za hrišćanstvo dobro poznato, pokazuje, suprotno mnogim uvreženim postavkama, da hrišćanska pravila u vezi sa seksualnim praksama nisu ništa represivnija od normi koje tolerišu propisi paganskih filozofa.

„Ovi principi su prešli u hrišćansko razmišljanje i praksu iz paganskog nasleđa i čine kodeks oblika ponašanja koji su i ranije bili prepoznati kao važeće vrednosti”, piše filozof. Brak, preljubništvo, prokletstvo, čestitost, nevinost, homoseksualnost, masturbacija…

Očevi crkve su, kao i grčki i paganski filozofi pre njih, za to postavili niz normi koje se odnose i na seksualnu praksu. Prema mišljenju autora, te norme pokazuju da su represivne, ali i da ne predstavljaju apsolutnu zabranu, jer upućuju na različita promatranja, i govore u prilog tome da seks ne predstavlja tabu temu.

U suštini, kaže Fuko, od Aristotela do Klimenta iz Aleksandrije, osnovno je pitanje određivanja onoga što jeste ili nije tolerantno u smislu seksualnosti. Svakako, Fukoovo čitanje dotiče najdelikatnije aspekte fenomena koji je aktuelan i u današnjem društvu.

(Branislav Jarić, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar