LESTVICE ŽIVOTA

SENZOR ZA VIŠI RAST

Ilustracija

Ilustracija

Otkriven je moždani receptor koji stoji iza tog procesa. Zove se MC3R i predstavlja ključnu vezu između kvaliteta ishrane i rasta i razvoja.

Zagonetka zašto su ljudi danas viši nego ranije i zbog čega sve ranije ulaze u pubertet može se objasniti senzorima u mozgu, tvrde naučnici. Zahvaljujući boljoj ishrani i zdravstvenoj nezi prosečna visina ljudi tokom 20. veka se povećala i do 19 santimetara. Na primer, Britanci su danas u proseku viši za 10 santimetara. Ali zašto se to dogodilo naučnici nikada do kraja nisu objasnili.

Poznato je da signali iz probavnog trakta dopiru do dela mozga koji se zove  hipotalamus, i govore mu o nutritivnom statusu tela i pokreću rast.

Poslednje otkriće do koga su došli moglo bi da omogući stvaranje lekova za poboljšanje mišićne mase i usporenog rasta, naglašavaju britanski istraživači. Već dugo je poznata činjenica da populacije koje imaju kvalitetnu ishranu i pouzdan pristup hrani imaju tendenciju da brže rastu i brže sazrevaju. U Južnoj Koreji, na primer, prosečna visina stanovnika je porasla otkako se nacija transformisala iz siromašne zemlje u razvijeno društvo. Međutim, u pojedinim delovima južne Azije i Afrike ljudi su samo neznatno viši nego pre 100 godina.

Pravite mnogo beba

Poznato je da signali iz probavnog trakta dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, i govore mu o nutritivnom statusu tela i pokreću rast. U novoj studiji, čiji su rezultati objavljena u časopisu Nature, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kembridž, u saradnji s timovima sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, univerziteta u Bristolu, Mičigenu i Univerziteta Vanderbilt, otkriven je moždani receptor koji stoji iza tog procesa. Zove se MC3R i predstavlja ključnu vezu između kvaliteta ishrane i rasta i razvoja.

Sva deca za koja je utvrđeno da imaju mutacije gena koji ometa moždane receptore, bila su niža i manje težine od vršnjaka, što pokazuje da se posledice osećaju u ranom životnom dobu.

„On govori telu da nam je odlično, da imamo puno hrane i da treba brzo da rastemo i uđemo u pubertet i pravimo mnogo beba, objašnjava profesor ser Stiven O’Rajli, autor studije sa Kembridža. „Nije nikakva magija – imamo kompletan dijagram umreženja i kako se to dešava. Kada ovi moždani receptori ne rade normalno, istraživači su otkrili da su ti ljudi niži i da ulaze u pubertet kasnije od svojih vršnjaka.


Tajna u mozgu

Tim istraživača je analizirao genetski profil pola miliona volontera koju su se prijavili u Biobanku Ujedinjenog Kraljevstva – ogromnu bazu genetskih i zdravstvenih informacija – da bi utvrdili da li je njihov nalaz tačan. Sva deca za koja je utvrđeno da imaju mutacije gena koji ometa moždane receptore, bila su niža i manje težine od vršnjaka, što pokazuje da se posledice osećaju u ranom životnom dobu.

Istraživački tim je pronašao jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je izuzetno retko i ostavlja ozbiljne posledice. Ona je bila veoma niska, a u pubertet je ušla posle 20. godine.

Lekovi budućnosti

Ali ovo ne važi samo za ljude. Istraživači su proučavali i miševe da bi potvrdili da isti put deluje i kod životinja. Ovo otkriće moglo bi da pomogne deci sa ozbiljnim zastojem u rastu i pubertetu, a i onima koji zbog hroničnih bolesti nemaju dobro formiranu mišićnu masu.

„Buduća istraživanja bi trebalo da utvrde da li lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R mogu pomoći u preusmeravanju kalorija u mišiće i druga neuhranjena tkiva, kako bi se poboljšala fizička funkcionalnost takvih pacijenata, navodi profesor O’Rajli. Naučnici su već identifikovali moždani receptor koji kontroliše apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje obično su gojazni.

Da li će ljudi nastaviti da rastu? Postoji limit visine koju ljudi mogu da dostignu kada ostvare svoj genetski potencijal. Faktori kao što su zdravlje i ishrana imaju ogroman uticaj na to da li će se to i desiti. Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da porastu do visine koju su nasledila od roditelja i baba i deda. Viši ljudi generalno žive duže i manje su izloženi riziku od srčanih problema, često i bolje zarađuju.

Ali ljudi neće zauvek biti sve viši i viši. Kao i mnoge druge zemlje u Evropi, prosečna visina u Velikoj Britaniji se povećala tokom prošlog veka, a postoje pokazatelji da u poslednjih deset godina nema porasta. Najveći porast prosečne visine tokom prošlog veka zabeležen je kod žena u Južnoj Koreji i Iranaca. Najviši ljudi na svetu su muškarci rođeni u Holandiji (182 santimeta), dok su najniži žene rođene u Gvatemali (140 santimetara).

 

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar