Otkriven je moždani receptor koji stoji iza tog procesa. Zove se MC3R i predstavlja ključnu vezu između kvaliteta ishrane i rasta i razvoja.
Zagonetka zašto su ljudi danas viši nego ranije i zbog čega sve ranije ulaze u pubertet može se objasniti senzorima u mozgu, tvrde naučnici.Zahvaljujući boljoj ishrani i zdravstvenoj nezi prosečna visina ljudi tokom 20. veka se povećala i do 19 santimetara. Na primer, Britanci su danas u proseku viši za 10 santimetara.Ali zašto se to dogodilo naučnici nikada do kraja nisu objasnili.
Poznato je da signali iz probavnog trakta dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, i govore mu o nutritivnom statusu tela i pokreću rast.
Poslednje otkriće do koga su došli moglo bi da omogući stvaranje lekova za poboljšanje mišićne mase i usporenog rasta, naglašavaju britanski istraživači.Već dugo je poznata činjenica da populacije koje imaju kvalitetnu ishranu i pouzdan pristup hrani imaju tendenciju da brže rastu i brže sazrevaju.U Južnoj Koreji, na primer, prosečna visina stanovnika je porasla otkako se nacija transformisala iz siromašne zemlje u razvijeno društvo. Međutim, u pojedinim delovima južne Azije i Afrike ljudi su samo neznatno viši nego pre 100 godina.
Pravite mnogo beba
Poznato je da signali iz probavnog trakta dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, i govore mu o nutritivnom statusu tela i pokreću rast.U novoj studiji, čiji su rezultati objavljena u časopisu Nature, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kembridž, u saradnji s timovima sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, univerziteta u Bristolu, Mičigenu i Univerziteta Vanderbilt, otkriven je moždani receptor koji stoji iza tog procesa.Zove se MC3R i predstavlja ključnu vezu između kvaliteta ishrane i rasta i razvoja.
Sva deca za koja je utvrđeno da imaju mutacije gena koji ometa moždane receptore, bila su niža i manje težine od vršnjaka, što pokazuje da se posledice osećaju u ranom životnom dobu.
„On govori telu da nam je odlično, da imamo puno hrane i da treba brzo da rastemo i uđemo u pubertet i pravimo mnogo beba”, objašnjava profesor ser Stiven O’Rajli, autor studije sa Kembridža.„Nije nikakva magija – imamo kompletan dijagram umreženja i kako se to dešava.”Kada ovi moždani receptori ne rade normalno, istraživači su otkrili da su ti ljudi niži i da ulaze u pubertet kasnije od svojih vršnjaka.
Tajna u mozgu
Tim istraživača je analizirao genetski profil pola miliona volontera koju su se prijavili u Biobanku Ujedinjenog Kraljevstva – ogromnu bazu genetskih i zdravstvenih informacija – da bi utvrdili da li je njihov nalaz tačan.Sva deca za koja je utvrđeno da imaju mutacije gena koji ometa moždane receptore, bila su niža i manje težine od vršnjaka, što pokazuje da se posledice osećaju u ranom životnom dobu.
Istraživački tim je pronašao jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je izuzetno retko i ostavlja ozbiljne posledice. Ona je bila veoma niska, a u pubertet je ušla posle 20. godine.
Lekovi budućnosti
Ali ovo ne važi samo za ljude. Istraživači su proučavali i miševe da bi potvrdili da isti put deluje i kod životinja.Ovo otkriće moglo bi da pomogne deci sa ozbiljnim zastojem u rastu i pubertetu, a i onima koji zbog hroničnih bolesti nemaju dobro formiranu mišićnu masu.
„Buduća istraživanja bi trebalo da utvrde da li lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R mogu pomoći u preusmeravanju kalorija u mišiće i druga neuhranjena tkiva, kako bi se poboljšala fizička funkcionalnost takvih pacijenata”, navodi profesor O’Rajli.Naučnici su već identifikovali moždani receptor koji kontroliše apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje obično su gojazni.
Da li će ljudi nastaviti da rastu?Postoji limit visine koju ljudi mogu da dostignu kada ostvare svoj genetski potencijal. Faktori kao što su zdravlje i ishrana imaju ogroman uticaj na to da li će se to i desiti.Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da porastu do visine koju su nasledila od roditelja i baba i deda.Viši ljudi generalno žive duže i manje su izloženi riziku od srčanih problema, često i bolje zarađuju.
Ali ljudi neće zauvek biti sve viši i viši.Kao i mnoge druge zemlje u Evropi, prosečna visina u Velikoj Britaniji se povećala tokom prošlog veka, a postoje pokazatelji da u poslednjih deset godina nema porasta.Najveći porast prosečne visine tokom prošlog veka zabeležen je kod žena u Južnoj Koreji i Iranaca.Najviši ljudi na svetu su muškarci rođeni u Holandiji (182 santimeta), dok su najniži žene rođene u Gvatemali (140 santimetara).
(Izvor RTS)
