Naučnici odgonetnuli tajnu porekla misterioznih dijamanata.
Heksagonalni dijamanti, kao i obični, napravljeni su od ugljenika, ali su njihovi atomi raspoređeni u heksagonalnu strukturu, a ne u kubičnu. Prirodno se ne pojavljuju na Zemlji, a otkriveni su u četiri meteorita u severozapadnoj Africi.„To je stvarno uzbudljivo, jer je bilo nekih ljudi na terenu koji su sumnjali da li uopšte postoji ovaj materijal”, kaže Alan Salek sa Univerziteta RMIT u Melbornu koji je bio deo tima što ih je pronašao.
Šestougaoni dijamanti prvi su put prijavljeni u meteoritima u SAD i Indiji šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, prethodno otkriveni kristali bili su toliko mali, veličine samo nanometra, da je bilo teško potvrditi da li su doista heksagonalni.U potrazi za većim kristalima, Salek i kolege upotrebili su snažan elektronski mikroskop da zavire u 18 uzoraka meteorita. Jedan je bio iz Australije, a ostali iz severozapadne Afrike.
Pronašli su šestougaone dijamante u četiri afrička meteorita, s nekim kristalima veličine do mikrometra, oko 1.000 puta većim od prethodnih otkrića. To je omogućilo timu da potvrdi neobičnu heksagonalnu strukturu, a studija u vezi s tim objavljena je u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. „To je važno otkriće jer sada imamo veće kristale, možemo dobiti bolju ideju o tome kako su nastali i možda ponoviti taj proces u laboratoriji”, objašnjava Salek.
Na temelju hemijskog sastava meteorita koji su ih doneli na Zemlju, čini se da su šesterokutni dijamanti nastali unutar patuljastih planeta, smatra Endi Tomkins sa Univerziteta Monaš u Melburnu, koji je rukovodio istraživanjem.Analiza tima sugeriše da su kristali nastali reakcijom između grafita, koji se sastoji od atoma ugljenika složenih u slojeve, i superkritične tekućine vodonika, metana, kiseonika i sumpornih hemikalija koje su verovatno nastale kada se asteroid zabio u patuljastu planetu i razbio u deliće koji su na kraju pali na Zemlju. „Kada se planeta raspala, bilo je kao da ste skinuli poklopac s boce koka-kole – oslobodio je pritisak i taj pad pritiska u kombinaciji s visokim temperaturama doveo je do oslobađanja ove superkritične tečnosti”, dodaje Tomkins.
To je slično procesu kojim se obični dijamanti izrađuju u laboratorijima, zagrevanjem grafita gasovima poput vodonika i metana, što ukazuje da bi se s nekoliko promena umjesto toga mogao proizvesti šestougaoni dijamant, zaključuje Salek.Predviđa se da su heksagonalni dijamanti oko 60 posto tvrđi od običnih na temelju njihove strukture, a dodatna tvrdoća mogla ni imati važnu industrijsku primenu ako bi se mogli napraviti sintetički. Na primer, mogli bi se potencijalno koristiti za izradu ultratvrdih listova testere ili drugih delova mašina.
(Zimo)
