МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СИНУСИ МУЧЕ МОЗАК

123rf

Хронични риносинуситис, који уз остале симптоме узрокује честу појаву зачепљеног носа и главобољу, погађа 11 посто људи у САД, а ново истраживање открило је везу између тог обољења и промена у можданој активности.

Хронични риносинуитис (Chronic Rhinosinusitis) je болест синоназалне слузнице коју карактеришу зачепљеност носа, појачана секреција, притисак или бол у синусима и поремећај осета мириса. Ако симптоми постоје више од три месеца у години, називају се хронични. Научници који су спровели истраживање надају се да ће веза између ове болести и промена у можданој активности помоћи да се објасне неки други чести учинци трајне упале, попут проблема с концентрацијом, са епизодама депресије, са несаницом или вртоглавицом.

„Ово је прво истраживање које хроничну упалу синуса повезује с неуробиолошким променама”, казао је отоларинголог Ариа Јафари са Универзитета Вашингтон.Претходне студије показале су да пацијенти који имају синуситис често потраже лекарску помоћ не зато што им цури нос или осећају болове у синусима, него зато што то обољење отежава интеракцију са светом. Наиме, често не могу бити продуктивни, тешко се концентришу, лоше спавају, а све то у великој мери утиче на квалитет живота.

Стручњаци су анализирали разне податке, укључујући из магнетске резонанце, 22 испитаника са хроничним риносинуситисом и 22 контролна који немају упале синуса. Kод оних с болешћу уочили су нижу функционалну повезаност у фронтопаријеталној мрежи (користи се за пажњу и решавање проблема), већу функционалну повезаност у задатом начину рада и мању функционалну повезаност у главној осетној мрежи (која управља спољним надражајима, комуникацијом и социјалним понашањем). Разлике су биле очитије код испитаника с тежим обликом риносинуситиса.

С друге стране, код 22 с хроничним риносинуситисом нису забележени уочљиви знаци пада когнитивних способности приликом тестирања. С обзиром на то да су они имали између 22 и 35 година, научници претпостављају да би до овакве врсте пада могло доћи касније у животу.Појединци с упалом синуса могу имати субјективни утисак опадања пажње, потешкоће с фокусирањем или поремећај спавања; што може бити повезано са суптилним променама у начину комуникације између можданих подручја које контролишу ове функције”, објаснила је отоларинголошкиња Kристина Симонјан са Университета Харвард.

Лечење риносинуситиса потраје годинама. Операција може помоћи, није гаранција да се симптоми болести неће вратити. Мада ово истраживање не показује да хронична упала синуса непосредно узрокује промене у можданој активности, повезаност је довољно јака да је учини вредном даљег проучавања. Будуће студије могле би, примерице, изучавати у којој се мери наша мождана активност промиенила након лечења хроничног риносинуситиса, пише Science Alert. Истраживање под именом Association of Sinonasal Inflammation With Functional Brain Connectivity објављено је у часопису JAMA Otolaryngology-Head & Neck Surgery.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар