КОСМИЧКО ТКАЊЕ

СКРИВЕНИ ЖИВОТ МАРСА

ESA

Научници су након првог таквог открића наставили с потрагом и недавно су пронашли три нова јако одражавајућа” подручја. Другим речима, изгледа да недалеко од почетног језера постоји мрежа скривених субглацијалних језера.

Планета Марс позната је по својем црвенкастом и хладном пустињском крајолику. Читаву је прекрива наизглед бескрајна неплодна пустош. Премда на поларним подручјима зна бити већих количина леда, донедавно се сматрало да на њему нема ни капљице текуће воде.

Но, научници су 2018. године дошли до невероватног открића – пронашли су доказе о постојању огромног скласишта текуће воде на Марсовом јужном полу. А сада је откривена читава мрежа мањих језера испод јужне поларне ледене капе, што значи да прво откривено језеро није јединствен случај или нека аномалија на „Црвеној планети”.

„Постојање једног субглацијалног језера могло би се приписати ad hoc условима попут присутности вулкана испод ледене плоче или некој другој ситуацији јединственој за одређено подручје. Но откриће система језера указује на то да је њихов процес формирања релативно једноставан и можда чак уобичајен за Марс”, рекла је геофизичарка Елена Петинели са Универзитета Рома Тре у Италији.

Kако је откривено прво скривено језеро?

Прво субглацијално језеро на Марсу, односно језеро скривено испод леденог покривача, уочила је свемирска летелица Mars Express пре нешто више од две године. Научници су путем уређаја Mars Advanced Radar for Subsurface and Ionosphere Sounding (MARSIS), који се налази на летелици, анализирали одбијање радиоталаса од површине и тиме одредили изглед топографије. Стручњаци користе исту технику на Земљи у потрази за субглацијалним језерима на Антарктику. Године 2018. тим поступком на Марсу је откривено једно субглацијално језеро које се налази око 1,5 километара испод јужне поларне ледене капе, а широко је око 20 километара.

„Откриће могућих сланих водених резервоара посебице је узбудљиво због потенцијалног постојања микробног живота”.

„Неке врсте материјала одражавају (одбијају) радарске сигнале боље од других, а међу њима је текућа вода”, рекла је за ScienceAlert планетарна научница Грацијела Цапарели са Универзитета Southern Queensland у Аустралији. Научници су након првог таквог открића наставили с потрагом и недавно су пронашли три нова јако одражавајућа” подручја. Другим речима, изгледа да недалеко од почетног језера постоји мрежа скривених субглацијалних језера.

„У копненом субглацијалном окружењу тако снажно одбијање сигнала повезује се с присутношћу текуће воде. Не постоје други механизми који могу створити тако јаку аномалију”, рекла је Петинелли.

Могућ живот на Марсу

Планетарна научница казала је да би та језера могла и даље садржати трагове облика живота који је могао еволуирати када је Марс имао густу атмосферу, блажу климу и текућу воду на површини, односно када је наликовао раној Земљи”. Могуће је чак, сматрају научници, да се у тим језерима још увек налази и развија микробни живот. Наиме, познато нам је како на Земљи постоји живот на неким најсланијим и најнегостољубивијим местима, као и у субглацијалним резервоарима.

Ово откриће нуди нам бољу представу о клими на Марсу и хемијском саставу тла, што је повезано с развојем живота. На пример, чињеница да су главно језеро и околна мања језера још увек текућа сугерише да су хиперсалинична”, односно да садрже пуно соли. Такав састав снижава тачку отапања, спречавајући смрзавање воде упркос хладној околини, пише Си-Ен-ен.

Раније студије показују да је можда пре три до четири милијарде година Марс, који је сада хладан и негостољубив, био довољно топао да има кишу и текућу воду, што би могао бити добар темељ за развој микроба. Но најновије истраживање показује да живот на Марсу можда није само ствар прошлости.

„Откриће могућих сланих водених резервоара посебице је узбудљиво због потенцијалног постојања микробног живота”, наводи се у студији.

Различити облици живота

Ако у тим сланим водама заиста постоји живот, он би могао имати различите облике. Стручњаци сматрају да би се тамо могли налазити анаероби – сићушни организми којима није потребан кисеоник – или екстремофили, односно организми који могу преживети на екстремној хладноћи.

Могли би постојати чак и аероби (организми којима је потребан кисеоник) јер слана складишта с водом, попут мањих језера или бара, знају садржати шест пута већи износ кисеоника него што је минимално потребно микробима.

Истраживање названо Multiple subglacial water bodies below the south pole of Mars unveiled by new MARSIS data објављено је у часопису Nature Astronomy.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар